Учитељ

из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА. ш пл див к)

а

Било је то почетком 188! школске године. Уписујем ја тако ђаке, док ти тек једног јутра нека жена доведе једног доста поодраслог дечка.

— Које добро снајо, — упитах је.

— Довела сам ти ђака.

=- Је л тог

— Јест.

Дечку могаше бити око 10 година. Беше то лепо дете, само нешто на први поглед дарне човека, нешто што врло брзо прође јер се брзо навикнемо — а то беше његов поглед. Оне лепе, црне и влажне очи беху врло мирне и гледаху укочено у човека.

— Приђи овамо —- рекох му. Он приђе.

— Па ти хоћеш да учиш: — Хоћу.

— А да ли би већ научио што год“

И почнем га, разуме се, питати по свима правилима, Вукићевићевог „Упутства“. Одговори су ишли добро. 6 говарао је и доста правилно а знао је доста за новајлију: своје име и презиме. имена и презимена суседа, знао је да му је мати удовица а знао је и шта је удовица. Једном речи: ја сам са његовим одговором био задовољан.

Било му је име Пера. |

#) Две слике изнешенесуу «Учитељу»: Т. «Јогуница» у год. !889 и П. «Цаја» у години 1892.