Учитељ

5 из ВЕПЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА ~ 293

— Број! Колико је

Он опет ћути.

Ја из коже да изађем. На послетку манем га

Прође тако неколико дана. Почнем га опет пропптивати. Ништа. Часове, дане сам око њега губио — пишта! како који дан све глупљи....

Идиот! оне мирне очи, она равнодушпост његова према, свему, све је говорило да је идиор.

Једном окушам и да га бијем. Ништа. Ама да је бузе пустио. Бог мп је сведок да бих се обрадовао кад бих видео да се заплаче!...

Ђаци су га задиркивали, подсмевали му ве. Њему све једно. Ни да се наљути, ни да се потужи, ни да се бар намршти.... -

Дигнем руке од њега. Није лепо, али ја вам истину кажем да сам омрзнуо то дете. Он је био у школи једно. ништа. Ако је дошао — добро, није ли — све једно. Његови другови већ су читали, оп још ни свију писмепа није знао. | и

На полугодишњем испиту пшта га попа.

— Умеш ли се прекрстити, Перо 2

Он му ништа не одговори.

— Како је ово писмо

Он ћути.

— Џа шта миблиш с њим, учитељу %

— Не знам. Замолићу ревизора да га испише.

— То ће бити понајбоље.

И тако ја о Пери више писам ни водио рачуна. Оставио сам га са овим.

Али, за дивно чудо, он је редовно походио школу. Никад није пзаостао. Било лепо, било ружно време, он је орви у школи. Седне на своје место, узме онај Суквари разгледа га. Од ђака се клонпо јер су га задиркивали. И

УЧИТЕЉ у 20