Учитељ
278 РУЧНИ РАД НА ИЗЛОЖБИ У ЧИКАГУ
наставе и циљеве, који треба да се постигну у једној радионици. Говорник жали, што се није могло све изложити, што је био припремио лајпцишки веминар за учитеље руччога рада') већ само извеван део. Поред радова су били изложени годишњи извештаји о ручноме раду, разни проспекти, стручна литература и т. д. Да је оправдано било то, што је Немачка послала на изложбу и производе дечјега ручнога рада, поред осталога показује и то, што је од стране Американаца после првог питања: „где су нисмени радови ученика основних школа 2“ дошло одмах друго питање: уа где ву утапџа] (гапипе хжогка 28 Рукотворине) Из тога се види да се томе предмету у Америци поклања велика пажња као и то, да у Америци још није иочезла, навика, да у Немачкој гледају вођа свега, што припада педагошкој области. Осим тога било је још неколико питања постављено, као н пр: Да ли је ручни рад свуда уведен 2 Колико школа има још без ручног рада Да ли је настава ручнога рада обавезна у основним школама 7 У коме узрасту уче деца ручни рад и какав је пут рада који су циљеви и колико је часова одређено за ручни рад: Да ли градови дају бесплатно све алате, помоћна учила и грађу за радг У Америци дају прилоге градови за ову цељ школама, али је то мало; комуна чини ове, а плаћа такође и алате и грађу. Суд американских педагога о изложби немачких ручних радова био просечно врло добар. Они тврде: да. је немачки пут за учење ручних радова методски јаснији од американског, да су радови врло добри и изведена брижљиво и умусно. Американци не знају за таке лепе, чисте и уредне радове. Американац схвата ствари врло просто што бе може приметити и на њиховим машинама, јер док Француз или Немац гради сложеније и њежније, дотле Аме-
1) Овај је семинар врло згодан за изучавање ручнога рада, што се постизава неколиким курсевима. Овде је Бугарска слала своје питомце, ЖКалити је, што се код нас на томе пољу само пропагандира (Види радове г. Срет. Аџића), док други у.томе
постижу велике успехе, што се и из овога извештаја може увидети.
пи.