Учитељ

– ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 353

тисла сваку самосталност и тежњу за бољим. Вршећи тачно што је званичним прописима наређено, може се доиста постићи успех, са којим се треба у главном задовољити. Али се не сме губити из вида, да наставници и учитељи нису проста школска оруђа која су добра, кад правилно и тачно Функционишу, него да су „у школском организму независне активне силе, којима је задатак у обично мирно доба припомагати да земља не скрене са правога пута у пропаст, а у критичким часовима радити да се спасе од смртне немоћи“. Више иницијативе, која би истицала из преданости повереном послу, никад не штети. Нагласивши овако у опште овај недостатак, Пеко прелази на поједине одељке, и у првом говори о учитељским школама.

У Француској није давнашњега порекла живљи покрет у корист основнога школовања. То се види ипо саставу учитељскога особља, да не идемо даље, у 1878 години. Године 1878 писао је М. Вгва! чланак о основним школама, у којем се старао, радостан што је н у Француској узакоњена обавезна настава, показати нашта би одмах требало обратити пажњу.) Имајући на уму, како је састављено било у то доба особље учитељско, Вгба! је нарочито ударао гласом на потребу, да се повећа број учитељских, а нарочито женских школа. А да би се то могло брзо и како треба извршити, требало је, по његову мишљењу, одмах установити једну вишу педагошку школу за спрему наставница и управитељака у овим нижим учитељским школама, јер ву та места дотле сматрана била као уточишта, до којих "су разним интригама долазиле осиротеле даме, чиновничке удовице и т. д. ако, разуме се, нису биле лишене интереса за господу, моћну да им у послу помогну. И таква је школа, у скоро за њим и основана у Копбепау-ацх-Козез, а први јој је управитељ био — као што рекосмо — писац овога извештаја г. К. Рбсаше.. За овим су се брзо почеле мпожити и ниже учитељске школе. Године 188] било их је свега и мушких и женских 82 на броју, а 1884, кад је Вгба! штампао поменуту своју књигу, било је мушких 79, а женских 16 на броју. Доиста, врло леп напредак.

Овај се напредак нз опажа само у увећаном броју школа, него и у постигнутим резултатима. Врло се лепо осећа, вели Пеко, знатан напредак, према стању какво је било 1890 године, кад сам први пут осматрао ове школе, а за њ се има захвалити утицају виших учитељских школа и педагошких метода и упустава која су из њих изнесена. Знање наставника све се више одликује солидном каквоћом а припремање за лексије и усмено излагање прешло је већ у навику

5 В. Гез взешгаропз редавогуиез, стр. 26—2386.