Учитељ

354 педагошки ПРЕГЛЕД

Па ипак би г. Пеко рад био видети у наставника оба пола: „више слободе у умном раду, више самоусавршавања и читања озбиљна па ма по изгледу и површина, којим се обнавља знање и јача воља за гад, избегава неизбежна монотонија у предавањима која се једнолико понављају из године у годину, којим се, у кратко, подмлађује бо свршетка своје каријере и наставник и настава“. Ако је ова жеља основана. за Французе, колико ли би основанија била код нас, а нарочито кад видимо, како нам обе учитељске школе губе из године у годину све више раније стечен добар глас7

Не упуштајући се у описивање учињенога напретка, г. Пеко је са пуно разлога држао, да је потребније у оваком једном извештају скренути пажњу на слабе стране које се у практици, крај најбоље воље да се избегну, нису могле избећи. Међу овима се нарочито истичу две три празнине или, ако се хоће блажи израз, непотпуности, које су такве природе да доиста вреди да их уочимо, јер ни ми нисмо од њих слободни.

„Прва се опажа при вежбању ученика у стављању питања. Број питања, добро изабраних и добро изведених, којима би требало утицати на ум или потстицати на размишљање, врло је мали, нити се при задавању пази на то, да она буду кадра задивити и потрести дух, уздрмати му инерцију, ослободити га благе тираније апстрактних појмова и општих Формула којима су пуни уџбеници, како би се изоштрио, регулисао и учврстио. Овај се недостатак нарочито осећа у предавању морала, историје и књижевности. Смеће се с ума да у нашим школама нарочито, добар наставник треба пре свега да се одликује вештином постављања питања; да ни један део његова посла нема толико интереса и значаја, нити је скопчан са толико тешкоћа; да се питања ове врсте не могу, управо не смеју импровизовати, и да би то већ било много, кад би се за сваку лексију припремала брижљиво бар два или три, која би се тицала директно предмета, и кад би се она добро употребљавала. Није потребно зар нарочито наглашавати. да све ове не искључује и употребу обичних питања, којима је намера проверити рад учеников. Ова би питања, којима се утиче на развој умни, била постављанагу току или на крају самога предавања, а по некад и у почетку, како би се ученици потстакли, да што боље науче текст у уџбенику. Одговори на ова питања могли би бита усмени, а по некад прецизно и са мало речи написани, и од ових би се неки читали у разреду ради поправке и допуне“.

За ову се напомену везује друга, која је, по нашем мишљењу много вреднија, да се на њу скрене пажња; она се тиче васпитања