Учитељ

396 и ПРЕДАВАЊА

13. Натега Замочимо доњи крај неке цевчице у воду, и сишимо на другом крају; вода ће да се попне у цевчици.

14. Постанак звука. Кад куцнемо у чашу, изазваћемо звук, који одмах престане, кад чашу дотакнемо руком.

15. Вода лоше спроводи топлоту. Сипајмо у чашу најпре хладне воде, за тим топлу воду; тада ћемо опазити да је дно још после неког времена хладно, докле је горњи део чаше топао.

16. Постанак росе. Унесимо чашу свеже, хладне воде у топлу собу; приметићемо да ће се чаша замаглити („ознојитис).

17. Преламање светлости. Туримо косо у воду писаљку и погледајмо дуж писаљке; опазићемо да ова изгледа на површини водиној као преломљена. Ова се појава не виђа, кад се писаљка држи управо у води.

18. Разлагање сунчеве светлости. Пустимо сунчане зраке да падну на чашу воде, и ухватимо их недалеко иза чаше на белој артији; запазићемо на овој дугине боје.

19. Дејство испупченог сочива. а! Предмети, који се држе близу чаше воде, дају увећане ликове. 6) Светлосни зраци могу се прикупити у једну тачку, жижу, чашом воде.

20. Електрина. Кад протаремо чашу у сухој, најбоље загрејаној соби, вуненом крпом, видићемо да ће да привлачи ситне комадиће артије, п т. д.

При експериментисању ваља још имати на уму: –

Огледи се морају тако изабрати, да се из њих ласно могу извести опште Физичне истине. Огледи се имају тако подешавати, да иду природним редом, од простога сложноме, од познатога непознатоме. Учитељ треба увек да опроба и припреми оглед пре часа, јер ништа није мучније, него кад оглед пред ученицима не испадне као што ваља. Углед учитсљев тим јако страда. |

да експериментисање важна је још погодба и стрпљење ; то је у осталом једна врлина, која је учитељу у свеколиком васпитачкоме послу преко потребна. Много помаже учитељу, кад је вешт ручноме раду; тада може и сам да направи простије справе, и да изврши омање оправке на справама. Отуда се види, од колике је важности настава из ручнога рада у свима школама, и камо лепе среће, кад би смо се у том погледу што пре угледали на напредније народе! Истина, мало је наших школа, у којима је учитељ у тако повољном положају, да има справа за експериментисање; ну чврста воља и ревност учитељева могу савладати многе препоне; где има виших школа, могу се чинити позајмице, а најпростији огледи могу се извршити, као што је мало пре показано, и без нарочитих справа. Колика је пак важност експеримената у настави из природних наука, најлешше нам показују речи великога педагога, Амоса Коменскога, који вели: „Оно што се чулима осети и схвати, боље се очува у памћању, него ли сви описи и приче, макар их сто пута понављали.

ЏП. М. Илић

дио ЕАЕ Ра Е