Учитељ

398 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

питању, вели Пеко, била главна тежња снажно утицати, према сувременим потребама на образовање духова и карактера; ако би га сви наставници јасно схватили и по њему радили, он би, мало по мало, постајао душа свега народнога обравовања, јер би му дао ону васпитну врлину, помоћу које би оно добило до данас нечувен утицај на јавни морал и расположење духова. „Тада би се само, ако се не варам, јучерањи скромни учитељ у пуној мери заслуживао да се зове лепим именом које му се даје — васпитач, а целокупно особље основне наставе, сједињено истом одређеном и јасном мишљу, постало би, као што раније већ поменух, једна од главних живих снага, помођу које се народ одржава и без престанка обнавља“.

Природно је на овом месту запитати се, са каквим начелима у погледу владања улазе у живот васпитаници ових школа, каквим се побудама руководе у своме узвишеном послу% На то је питање г. Пеко пустио да одговори један уважени управитељ учитељске школе који је, одавши хвалу њиховом одличном држању, њиховој питомо сти, раду па чак и правилности њихових моралних идеја, овако изразио: „Али, да вам истину кажем. правб им је и главно начело, да се ваља пробијати, и да препоруке вреде више у томе него ли све остало; ту су им лекцију дали опште расположење у земљи, породица и локална политика; мало их је међу њима који ће моћи осетити чар племвиите ствари, коју имају да престављају, и схватити велики морални и национални интерес, коме имају да служе у основној школи«.

И овоме, као и осталим недостацима, који не допуштају да васпитање, правилно засноване и изведено, остави дубљега трага на ум и душу младих учитеља, биће. по мишљењу г. Пеко-а, узрок, што се на испитима за добијање дипломе учитељске задају сувишне специјална питања која се не могу никако предвидети, и што су ученици, нарочито у учитељским школама преоптерећени предметима и лексијама, те им и не остаје готово ни мало слободна времена, које би могли употребити било да што читају, било да се од рада одморе Заборавља се и овде, да ведро и весело расположење, које је последица умеренога рада, удваја снагу, покрај тога што повољно утиче и на сам дух ученика. „На ово би требало нарочито пазити у учитељским школама, јер је у њима, то се може тврдити, добра воља једнодушна, само што уз непрестано напрезање не иде и више веселости, која би погодно изазивала обнављање умне енергије. Како се данас ради, нема ученик времена да заволи неки предмет, нити да мисли у миру о ономе што је прочитао или чуо: дух му је без престанка у запетом стању, а томе је последица, што се ученици,