Учитељ

456 ШКОЛА И ШКОЛОВАЊЕ У НИШУ ДО ОСЛОБОЂЕЊА

затворена. Кад је болест престала и народ се повратио својим кућама, тек је тада школа понова отворила, а то је било 1839 године

У ово доба управљаше у Нишу неки Измет пашлљ Човек врло паметан, увиђаван и предузмљив. Он престави владици и црквено школској општини, како је незгодно, да се учитељу плаћа за науку месечно од детета. п да тај начин плаћања има још и ту рђаву страну, што сиротнији родитељи не могу никако ни давати своју децу у школу, јер немају од куда плаћати по грош месечно на дете, и предложи да се усталови „Школски Фонд“. У овај Фонд да плаћа свака ожењена хришћанска глава по 4 гроша годишње, и овим новцем да се плаћају учитељи п да се школе издржавају у Нишу. Владика и општина ово приме, и тако се установи „школски фонд“ 1839 године.

Установа „школског фонда“ дејствоваше добро на напредак школе, јер су домета пре овога само богатије и имубније Нишлије давале своју децу у школу, а после овога ишла су готово ева хришћанска деца у школу па било богата било спрота. Колико је „Фонд“ благотворно дејствовао на напредак школе, најбоље се види · по томе, што је већ 1840 године уписано било у школу око 300 ђака.

Овај број ученика не могоше савладати један учитељ, а не беше ни учионице тако велике. у коју би се могли сместити оволики ђаци. Зато црквено школска општина у договору са владиком Глигоријем, узме поред напред казатог учитеља Оппридона још два учитеља: Атанасија Петровића п Отефана Поџцовића, који ву пре били ђаци код Спиридона. Стефан Поповић био је постављен за учитеља [ разреда; Атанасије Петровић за учитеља ПЦ рав. а Опиридон Јовановић за учитеља [1 разреда. Плата учитељима, била, је одређена из Фонда, и то Оппридону 600 дин, а Стефану и Атанасију по 120 дин. годишње.

Читаоци се могу чудити оволико малбј плати учитељекој, али не треба да губе из вида, да је то било 1840 год када је било све јевтиније, особито у Нишу А после, треба да имају то науму, да ву ђаци у оно време редовно сваког дана доносили учитељу по нешто за јело, пиће или одело. Кад се дете уписивало први пут у школу, учитељ је добијао по какав поклон, па ма то био и насиротнији ђак, Кад је ђак свршио који разред, учитељ је опет добијао по какав дар и т. д, Није редак елучај, да су родитељи, трговци, кад иду у какво веће место, па се отуд враћали са еспапом доносили учитељу поклон у стварпма и оделу. О већим празницима, као: Божићу, Ускреу, Тронцама и т. д. учитељ је добијао обично по комад какве тканине за одело сило за себе било за своју