Учитељ

1980. ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

На ово као да се не обраћа доста пажње; граматика и правопис предају се засебно, ма да би се прилично времена, њима посвећенога, могло баш на њихову корист уступим читању, уз које би ишло објашњавање и тумачење. Како ја мислим, неби требало су више умножавати наставне предмете, јер то умножавање, нарочито ако се не изводи правилно, умара дух, ни мало на њу не утичући. Нека ми је допуштено поновити: Кад у настави нема предмета који би служио као средиште ц регулалаор, не може бити ни правога, ислаинскога васалтања“. а

Не мислимо да је потребно доказивати умееновет ових напомена г. Пеко-а; нама се чини да је она тако очигледна, да би излишно, било свако коментарисање и доказивање. Са своје стране имали би смо им дати само једну, која нам се, пишући ове редове, тако рећи силом под перо утурала. Данас се свуда у свету, само не још и код нас, признаје потреба, да се и наставници средњих школа, пре него што почну у њима радити, упознају и теоријски и практички са начелима педагошким, како би према њима могли подешавати свој рад и своје држање у школи. Основна школа има велику заслугу у овоме, јер су педагошка начела у њој нашла прво примену па су онда пренесена и у гимназију. У наше се дане води врло жив спор о класичном и реалном васпитању у средњим школама. У целом овом спору, кад се оставе на страну споредне ствари, на. челно је питање: на који се начин може боље постићи сно ш:о чини гуману страну у васпитању. Класичари тврде, да су за тај посао подеснији, управо ненадмашни класични писци грчки и латински, те с тога и траже да се у основу гимназијске наставе постави учење језика грчког и латинскога Заступници пак реалнога правца у васпитању држе да се то може и боље и лакше постићи темељним изучавањем домаћих класичара. На чијој је страни правда, то је питање, чијем би решењу могла помоћи опет основна (виша) школа, ако би се само, према овим напоменама г. Пекоа, читању дела домаћих бољих писаца дало средишно место и руководна, улога у наставном програму за вишу основну школу. Покаже ли се, да од такога читања има утицаја, да се п њиме може развијати и потстицати хуманост у васпитању ученика, ослабиће и разлови којима би се хтео тај утидај дати у искључиву повластицу класичним писцима. Ми овим. разуме се. не одричемо практичну корист, коју могу имати од знања класичних језика стручњаци Филозофи и историци, и због које ће они увек имати места у наставним про грамима за гимназије. И то је разлог, што би смо желели, да сви у нас поклони мало пажње овим нацоменама г, Пеко-а, Увиди ли