Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 461

право почиње онде, где емпирија престаје, где наука полаже своје оружје пред невидљивом и неиспитаном величином, која управља најразновренијим појавама духа човекова. Ова разлика у крајњим циљевима и ствара потребу црквених и.школских васпитних рад“ ника, свештеника и учитеља, али тим не искључује и потребу узајамног допуњивања и помагања на пољу просвете и васпитања, на пољу чувања наше лепе вере прађедовеке Одредивши овако у главноме Положај и задатак и једне и друге установе народне, и цркве и школе, писац прелази на. погодбе, које морају постојати код свештеника и учитеља, па да могу заједнички деловати на истакнутим задацима. Као битни услов, писац истиче љубав према узвишеном послу своме и искреност у раду. „Шреставимо себи једног учитеља — вели писац -- коме је поверен читав рој невиних, безавлених душица о којима Спаситељ вели: такових је царство божје: читави светови нејасних -појмова, море неизмерне жудње за светлошћу знања, отворена, будућност, у коју можеш урезати злом добро, — све то стоји пред завесом непозната узвишена света, коју треба. само подићи, па да отуд за сјаје луче свемоћна светила, да својом благодатном топлотом створе нови живот, нови свет у овим жедним душама. Како ће одговорити такој задаћи човек, кога не загрева љубав према своме позиву, који на том не гледа као на повив, већ као на срество, којим сиви он и његова породица >... Такав учитељ, врши само оно шее мора: долави из школе, у којој пробави чав — два бавећи св на ставом, Тиме сматра да је извршио све, што се од њега тражи. После тога оно безазлено јато, које му је поверено, могу салетети и крвожедве грабљивице, — он се неће на њега осврнути, јер је «звонце куднуло“ и „час рада прошао.“ Још страшнија, без сумње, мора бити слика једног свештеника, који врши свој посао без љу· бави према њему...“ Метичући чисту, идеалну љубав у узајамним одновима ова два најважнија радника на општем _ напретку, писац с болом у души признаје, да има доста примера где не само Нема помена о заједничком раду. 80 напроти" В/04% НОЛРАЈЕ тељство у највећој мери, а то је на општу штету народа и њих вамих. У заједничком раду им договору, у измени мисли о разновреним догађајима и појавама у друштву, и учитељ и свештеник, не само да постижу повољне резултате у своме раду, него имају и ту практичну корист, што се узајамно усавршавају. Да би пак своје знање могли се коришћу пренети у масу народну, нужно је да проуче што погшуније живот народни, да би постали умешнији и што боље осигурали трајан успех своме раду. Разуме се по себи,

Е