Учитељ

пКЕЉАГОМКА ПИСМА 481

или немилосрђу; друго наводила су више примере где су добро учинила, а избегавала су оне ружније, и треће, деца, која су бољег и милостивијег срца, поменуше ми по што год што су учинила а није ваљало, док напротив она, за коју сам сигуран да у души имају таквих ствари много више, та ни да помену како су што рђаво учинила. Све ово има свог узрока. И мора имати начина на који се може извести боље ово што ја хтедох и започех. А да то боље изведем и мени је требало да размислим и смислим. Те с тог гледишта баш беше и боље што ме куцање часа натера да прекинем, па да се за лруги час боље спремим за извођење овога. А требало је и да се деца боље спреме за ово исто. Зато ја рекох деци: - |

— Добро, сад већ немамо више времена да говоримо о том, него ћемо продужити кад буде опет час Хришћ, науке. А дотле нека сваки још размисли о овом, сваки нека у памети претресе све што је до сад радио, па нека види шта му је било добро, а шта не; где је био милостив, а где немилостив. И још ћете ми онда казати ако знатг што је ко други, човек, дете или ма ко, урадио милостиво или немилостиво. Што год се ко о том сети, то ће ми испричати идућег часа, кад будемо поновили причу о милостивом Самарјанину.

Деца обећаше да ће тако учинити и ја их пустих на одмор.

(СВРШИЋЕ СЕ)