Учитељ

ШТА ДА ДАМО ОМЛАДИНИ ДА ЧИТА 483

љење је дете, које нема шта да чита. Гроза од читања — према свакој књизи, не само према оним књигама, које не одговарају де чијим наклоностима, или које премашају дечју моћ схватања, по казује код детета недостатак у душевним способностима; само највећа сиротиња или незнање може нагонити дете, да оскудева у душевној рани, ако оно иначе хоће да чита. Друкчије се то не може објаснити. Јер у нашим приликама велики део ране, који је потребан духу за свестрано образовање, даје се читањем, па и онда, ако је младић свршио средњу школу или универзу; у томе заузима читање у младости важно, а код већине људи и најважније место. Баш оно знање, по којем се у првом реду и већином мере образовани људи, може се у већем обиму добити само брижљивим читањем, ако школа својим ученицима да основне мисли и главне појмове из тих наука.

У првом реду треба савладати књижевни језик. Без читања. разних књига, при чему оживело дете тежи, да матери или сестри саопшти занимљиве ствари, које је из књига дознало, неће моћи савладати језик. Баш књиге у раној младости утичу ванредно на језик. За тим историја, земљопис и разне гране природних наука, нарочито природопис, поред оног, што школа може да да, захтева, да се читају разне књиге: ове књиге оживе оно, што се у школи учило, а то тиме, што пред дух пун маште износе занимљиве појединости било из живота великих људи, било из чудноватих појава туђих земаља, било ив животињског царства, Колико је пут! читав ток живота једног човека одређен већ самим тим читањем, А колико пута карактер човека. Јер заиста није само проширење знања најважније што омладина научи из добрих књига. Омладину не занима толико апстрактно излагање знања, колико живо нацртани карактери у извесним догађајима. Као што су скромна и добра деца, о којима омладина чита, хоће да буде и омладина; као што је храбар и ваљан јунак неког догађаја, хоће и дечко некад да постане, а девојчица хоће да буде мила и чедна, као што је девојка или жена у приповетци, Као узори врлине служе примери у дечијим књигама, а и примери могу да занесу, као што то чине живи примери из околине. Ти узори имају то преимућство над живим узорима, што их дечји, неизвежбан разум може боље да ехвати и упозна у њиховој суштини и у њиховој судбини. Шта тврди Шилер о вештацима преисториског доба, увек св у малом понавља код наших створења. Вештачка дела јесу мерило за стварност.

Читање у младости све ово треба да да: Знање разних врста,