Учитељ
499 из учитиљбког живота
рекао сам му, да ју је требао тек онда, развалити и горети кад кад нестане и једног динара у школској каси и његовом џепу !
Верујем, да је у последње време било кривице и до самога кмета али је то нерасположење сам учитељ изазвао Већ је доцкан било радити на измирењу као што сам у први иах мислио. Односи су сваког дана бивали запетији, тужбе су се подизале и с једне и с друге стране. И сељани су омрзли учитеља кад су видели како им ограду разваљује и гори. Положај му је био веома незгодан. Једва је се одржао до Петрова-дне. Одмах после тога. дана, одселио се некуда са стварима па се више није ни враћао. —
Прошло је опет неколико година а од моје се школске општине оцепише два села и у једном преправише судницу и отво· рише школу. Јавише министру да је све готово и спремно и замолише га те им почетком школске године посла учитеља. Кад је овај дошао Није затекло ни скамија а камо ли чега другог. И ово је готово стално правило да учитељ у нову школу долази међу четири дувара и не вл тиче скоро ништа од намештаја. Министарство у оваким приликама не треба да шаље наставника док срески начелник сам собом не изађе на лице места и не увери св, да је зграда готова и снабдевена прописним намештајем п училима ; да је школско двориште заграђено; да је ува школу земљиште ва школски врт и т. д.
Ну срећом, учитељ је био паметан човек. Њему није никако пријатно било што долази у празну зграду, али опет за то није Амзао вику, нити је своју љутњу показивао. У скоро је дешао к мени, да се упозна са мном и да ми се пожали.
= Џа и боље је што нису никакав намештај до сада набавили — рекох му ја тек да га ублажим — него ма какав. Село је богато и заузето за школу а сељани су добри људи. Ако бу дете пажљиво поступали и у опште вашим их понашањем задобили за школу, ви ћетв за кратко време све потребе набавити а и љу= дима стећи школске и личне пријатеље. Ту сам му одмах испричао предходни пример. Отишао је од мене утешен, обрекавши ми, да неће наглити.
И домста је паметно радио. :
Сељаци преправљајући зграду истрошили су се тако, да у каси нису имали више новаца. Али при свем том, они задуживши се, набавили су у скоро све најпрече школске потребе. Кад су кројили општински буџет, позвали су и њега те им је он изнео