Учитељ

412 падатошкња ПИСМА

вање више субјективне природе. Но, опет у главноме зна се шта је то постигнут успех, шта одличан успех и тд. Али и после најсјајнијег успеха, кад је ревизор задовољан, па честита и бележи петицу, кад присутни такође хвале и кад се учитељ и сам осећа задовољан успехом свога рада, и онда, велим, не треба заборављати, да може бити и боље.

Онај пак, кога занесе слава и хвала, која му се чини, па уобрази да је већ постигао све, да се вишеи боље ништа не може, тај тиме чини две штете: једну себи, другу послу свом. Тај ограђује себе и посао свој кинеским зидом преко кога он даље не иде, нити што к њему прилази. А колико вреди и Кинезима ограђивање зидом, најбоље ти казују последњи догађаји који се тамо збинају; да и не помињем то, што ту најстарију и највећу царевину већ претекоше друге државе, које су према њој кепеци или, тако рећи, јучерашња деца. И они учитељи, који држе да су постигли све и сва, ла немају шта даље усавршавати и напредовати, ти,су ми прави кинески стари мандарини, који су окембесили бркове и перчин, па мирно и задовољно нижу дан за даном, мислећи да су постигли све, кад умеју писати оне њине куке и кад знају како треба пред старијим теменати, а како млађи пред њим треба да се клања. А, на жалост, ми имамо доста таквих мандарина међу оним нашим учитељима, који нити прате и читају педагошку литературу, нити међу друговима траже зборе, договоре и мењање мисли, нити пак сами много мисле о послу свом, како би га могли унапредити и усавршити. Одкулуче школске часове, сврате у кафану те прочитају дневне новости и текућу политику, проћаскају с неким коју реч и иду да се наједу и испавају. То је цео ток живота њиховог. И ја бих ти све друго могао пожелити, само ти не желим да будеш тако немаран учитељ.