Учитељ

014 КАКВЕ Су ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

делисање, за ручне радове, за занате. У њој хоћемо намештај школски, материјал за наставу, и све то хоћемо у изобиљу.“

На жалост, у нас је мало- рађено и урађено у корист школских зграда модерног система: Ми готово и немамо књижевности, која би се искључиво бавила тим питањем. Наши стручњаци сматрали су за залишно, да о томе поведу јавну реч, или да се посвете студијама те врсте. И сав досадашњи рад у том погледу своди се на неколике незнатне расправе о школским клупама, о претоваривању школске деце, на неке растурене напомене о недовољним хигијенским условима у школи, не"ких извештаја са хигијенских конгреса о раду туђинаца у питању о школским зградама и другим незгодама школским, што је штампано у Српском рхиву за целокупно ленарство, и једне хигијенске студије пок. Др. Лазе Стевановића, под називом ,„26_ дан поглед на школу.“ Овде ваља поменути и хигијену Д-ра Фридриха Еризмана у преводу Д-ра Лазе Пачуа, која читавим једним одељком говори о школи и школским зградама. -

Рад државних власти у погледу школских зграда, и ако је се кад и кад чуо, био је ипак недовољан. - Кнез Милош, ценећи просвећеност и знање, настојавао је писменим и усменим наредбама, ла се подижу школске зграде свуда, где се може, али без "јасних опредељења, какве треба да су оне. Године 1844. изишло је „Устројеније јавног учи„гшиичног наставленија,“ у коме се, и ако недовољно, у погледу подизања школских зграда износе неки захтеви, да школе одговарају и неким здравственим 0об6-. зирима. Та је наредба допуњена и проширена 1854. године, и у правилима о грађењу школских зграда из тога доба истакнута су за школске зграде многа хигијенска начела, која и данас вреде.