Учитељ

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 006

шћанство раширило и ухватило корена у српском народу, било је свештеника или калуђера, који су ишли на дворове великих жупана или велике властеле те им децу учили књизи и науци Христовој. За ово немамо примера из првих векова ове периоде али имамо их концем ове периоде. Из живота Немање дознајемо да је он, у дому родитељском, одрастао у „благоверију и чистоти.“ За тим кад је постао дечком, родитељи су га упознали са „божијим тајнама и милосрдним поукама.“ Што значи да га је васпитао какав калуђер или свештеник. Тај учитељ Немањин мора да је имао врло јака утицаја на Немању. То се може видети из целог његовог доцнијег рада, као зидање манастира и цркава, гоњење јеретика, одлазак у калуђерство и т. д.

Мало јачи доказ за дворске или домаће школе првога периода налазимо опет у животу Немањином, приликом кад животописац прича како је Немања васпитао своју старију децу, па вели: „и повралим се ма престо свој и роди синове и Ћери, просвети 'иг бо. жансшвеним крштењем, и светим књигама и научи из благим обичајима и васашта из у сваком благоверију и чистоти, стражу 60жијем и смирености.“:) Ово значи да је Немањин дом, поред тога што је био школа за васпитање морално, т. ј. за васпитање у добром понашању и лепим навикама и обичајима, што је било у свакој ондашњој српској задрузи, него је био још и школа за учење његове деце. Ту су се они научили читати и писати. Ту су научили и „свете књиге,“ како вели животописац. Немањина деца не учише само да знају читати и разумети свете књиге, него да их знају сами и писати према стилу онога времена. То се види и по томе што је Стеван доцније и сам писао, па не само на српском но и на грчком језику, што значи да је у тој домаћој школи и грчки учио. Могло би се сада запитати: па ко је био учитељ овој Немањиној деци: — Непосреднога одговора за то питање немамо. Али мислимо да је био какав свештеник или калуђер.

Нешто јаснијих података за ову ствар налазимо у животу најмлађега Немањинога сина Растка, доцнијег монаха Саве.

За сад имам преда мном три разна рукописа о животу св. Саве. Сва су три Доментијанова. Два је издао још покојни Даничића) а трећи је извод из Доментијанова „живот св. Симеуна

ту Иван Павловић, Домаћи Извори за српску историју Гласник учен. друштва. П. одељ књ. УП 9. Доментијан Стр. 28 п 21 (и сувише "реторски).

2) Живот св Саве, написао Доментијан трудом УБ. Даничића у Биограду 1860. Живот ев. Симеуна и св. Саве., написао Доментијан, ма свет издао Ђ. Даничић у Њиограду 1865.