Учитељ

ПОЉОПРИВРЕДА И УЧИТЕЉ 663

Србија је земља пољопривредничка. Деведесет процента становништва њеног живе о земљорадњи. Онаће за дуги низ година задржати карахтер пољопривреднички, једно с тога, што су јој веома повољне географске погодбе за ту врсту рада, г више с тога, што јој моћни северни сусед пречи индустриски развитак. Али | то још није зло. Велики економисти тврде, да државе са развијеном пољопривредом и без Фабричке индустрије могу бити срећне, ако уз то још имају своју домаћу индустрију и друге погодбе за државни живот. Зло је, што смо за пољопривредни напредак до сада веома мало учинили, те се скоро сви привредни радови на примитиван начин врше а по гдекоји су и запуштени. Пољопривредне су школе тек посредан пут којим се до неког успеха долази, па тек је прошле године трећа таква школа отворена, у место да сваки срез или бар округ по једну такву школу има. Угледна су добра најмоћнија срества по напредак за све пољоприврецне гране, паи њих једва да имамо на 5—6 места. У опште, пољопривредна култура на тако ниском ступњу код нас стоји, да би човек све пре рекао за Србију, само да то није пољопривредничка земља и да народ у њој о пољопривреди не живи.

Код овако неповољних пољопривредних одношаја, природно је запитати се: којим би се начином што пре подигла пољопривредна култура или бар поједине гране њене, и на које бисмо се факторе могли ослонити, да ће ову мисао збиљски прихватити и оживотворитиг Ред мисли упућује нас на учитеље, као на интелигентне људе, који су у непосредном додиру с народом, и који су делом показали да им је утицај на народ моћан и снажан а благостање народно најпрече. Они ће, надамо се, и хтети и умети у овој прилици показати се прави пријатељи народу и помоћи му овде, где му је помоћ“ њихова најпотребнија.

44"