Учитељ

710 ПОЉОПРИВРЕДА И УЧИТЕЉ

познаје са уређењем саме баште и практичним радом у њој, а таква му је башта узор, по коме као учитељ доцније уређује своју школску башту. Ово је тако важан услов за практично изучавање пољопривреде да у многом до њега стоји: хоће ли моћи бити учитељи 0о3биљни пропагатори у народу, за рационалну пољопривреду. Али, залуду ће бити сва пољопривредна учитељева спрема, ако немадне школског земљишта, где би изнесено знање из школе, могао показати у пракси. Мислимо овде на школске баште, које по правилу о грађењу школа, морају све школе имати. Међу тим, у колико нам је познато, сразмерно је мален број тих школа, које по пропису имају и своју заграђену башту. На многим местима она никако и не постоји; на неким местима веома је мала, да тек једва нешто цвећа на Њој може бити; на другим пак местима она је то исто што и дан орања који се учитељу даје на његову личну употребу и налази се често пута по пола сахата далеко од школе и без икакве ограде. Што је све овако, у првом реду криве су надлежне власти, које о школској башти . нису водиле никакву бригу, Ревизори констатују, да та и та школа нема своју школску башту, па на томе ствар. и остане. Уз ово још, као што смо већ поменули, при отварању нове школе, у виду је се имала сама зграда, а на школско двориште и школску башту, слабо је ко пажњу обратио. Ако је случајно плац на коме је школска зграда пространија, онда један део одвајао се за школску башту, иначе је школа остајала без тога потребног земљишта.

Овоме би се: злу само тако могло доскочити; ла се свима школским општинама остави једао рок, у коме би оне морале снабдети своје школе са прописним земљиштем за башту; а отварање нове школе не допустити, док се комисија или срески начелник не увери да нова