Учитељ

770 МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У основној школи

је раствори на слогове, за тим на слова, али под погодбом, да му се после тога стави у дужност ставити ове растурене састојке, како би му се добро показало да они састављају једну целину, ону исту коју оно познаје и коју зна исказати. Овај пут, који иде од спонтане синтезе, па прелази кроз анализу, те се завршује смишљеном синтезом, исти је онај пут којим иде дух, кад је остављен самом себи. Ако се њиме иде, у знат-

ној се мери олакшава тешкоћа, али се она не уклања са свим. у

Ова је тешкоћа у самој анализи или растварању звукова у слогове и у гласове, јер је то умна једна радња доста трудна за мозак детета од 5—-7 година. Зар није очевидно да ће она бити олакшана, као и свака радња ове врсте, употребом знакова, само ако деца могу њима располагати, ако дете само обележава тако однос који постоји између артикулисане и написане речи» Није му доста да зна, да тај и тај знак, штампан у књизи или обележен на табли, преставља такав и такав звук, = него треба да га обележи својом рођеном руком у исто време, кад изговара звук који му одговара: мислена се анализа тако рећи отеловљава пред његовим

очима, а апстракције нестаје у толико, у колико је може нестати.

Такво је ето психолошко оправдање јединога рационалнога система за који се данас зна и који се састоји у томе, да се једновремено учи читање и писање. Да видимо, како се поступа, кад се према овоме систему ради.

Деца имају своју таблицу и писаљку; учитељ је код табле. Он показује цртеж који представља какав познат предмет (најбоље би било да га он сам и нацрта, као што се то и ради у некојим школама американским): мачку, миша, орах, тицу, али у почетку само предмете обележене речју од једнога слога. Кад је то свршио, напише испод слике име нацртаном предмету, изговори