Учитељ

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У основној школи 779

ћају у себи урођену жељу да све познају! Сем тога нема подеснијега начина, да се у њима развије према

читању љубав, која се по том неће моћи лако угасити.

Заман ћете им ви говорити: Читајте, драга децо, ништа

није пријатније од читања. Докажите им, боље је, али

без дугачких приговора, да је оно доиста пријатно, а то ћете најбоље постићи, кад им покажете како ви читате, и ако им умеднете показати како она да читају.

Одвикну ли се.деца, пошто изађу из школе, од читања књига, значи да су у школи учила читаги махинално,

не разумевајући онога што су читала. А то је велика несрећа. Леност духовна, писала је г-ђа де- -Савиње, упро-

пашћује укус за добре књиге, па и за романе...“ Она је тако далеко ишла у томе, да је више волела видети,

баш кад је у питању и васпитање девојака, да читају и рђаве књиге, него да не чита у никакве. Њена је у-

нука „гутала књиге,“ и то ју је очаравало, унук јој Напротив, не показиваше за то ни најмање воље, и она је с тога долазила до очајања.

Ол избора књига зависи такође, хоће ли се ојачати или ослабити укус за читање. Оставимо учитељима и учитељицама. слободу и у овоме као иу методу. Нека само пазе да, бирајући дела међу онима која су лопуштена или незабрањена, оставе на страну она која премашају моћ дечијега схватања, која су им некорисна или која су незнатна. Књига која се чита треба да је збир предмета поучних, разноликих, занимљивих, моралних, али, разуме се, ла то не буду расправе о моралу. Моралисте нису за децу; „за њих је то сувише рано,“ лепо је примегила г-ђа де-Стаел. Непосредне лекције, испуњене примерима, па и баснама, ето то одговара њихову узрасту.

„Нама требају, лепо је рекао Мишле, књиге пуне радње. Овде подразумевам оне, које нас уче радити, рачунати на своју снагу, које подржавају у нама веру