Учитељ

18 МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У основНОЈ школи

Овако ће се речи објашњавати било за време читања,

ако објашњење може бити доста кратко, те да се не –

прекида ток идеја, или после читања, враћајући се на речи које су одређене да се објасне. Овде је потребно

допунити и коментарисати општи смисао прочитанога одломка, извлачећи из њега, ако се то може, практичну лексију, морал. У првим и средњим разредима на овоме се треба задржати, а у вишим ће, уз ово, доћи и примедбе историјске, географске, па и литерарне, али не све које папну на ум учитељу, него оне које буде смишљено припремио. У том ће тек случају читање с објашњавањем бити права лексија из Францускога језика. Учитељ ће показивати, како једна реченица изазива другу, а ова опет са своје стране, ону која за њом долази; прелазећи на исказивање мисли, учитељ ће пока' зати, зашто је једна реч употребљена пре друге, зашто је баш она заузела извесно место, а не друга која ради бољега и краћега изговора реченице. Аналишући прочитани одломак, он ће указати основну идеју и пока'зати, како је она идеја развијена. Другим речима, он ће казати: Ево шта је писац хтео рећи, и ето лако је он то казао. После предавања, праћена питањима којима је задатак промерити како су ученици схватили предавање, нека учитељ зада да један или више ученика по_ нове садржину прочитанога одломка и напомене којима ју је хтео објаснити — то је веџбање у говору и мишљењу. Буде ли од времена на. време задавао као задатак да се'то и напише, веџба ће своје ученике у редакцији. Ту још док учи читати, ученик се учи размишљавати, доводити у ред своје идеје, говорити, писати у узвишеном смислу те речи.

Ја не знам плоднијега вежбања од овога. Колико се поучних појмова, колико моралних идеја разбуди тако код деце, па чак и код оне најмлађе, која су полдложна свима утисцима, која не знају још ништа а осе-