Учитељ

782 / ШИРЕЊЕ ШКОЛЕ И ПИСМЕНОСТИ

Ради самога начина васпитања жупанских и властеоских синова онога времена, хоћу на овом месту нешто више да се задржим. Тим пре, што о томе нико није говорио до сад нигде.

Од рођења свога Рацко се све до петнаесте године бавио на дому оца свога. Ту се, као што смо видели учио читању и писању, ту се учио и светим књигама, ту се учио добром понашању и побожности, дакле до петнаесте године васпитавао се жупански син у кући свога оца. За то време окружавали су га синови жупанских доглавника, властела. Међу тим, кад је навршио петнаест година родитељи му одвојише један део своје државе, додоше му да засебно живи и да се забавља са својим вршњацима, синовима друге властеле и доглавника. Влатеоски син после учења, ако је књигу учио, требао је да проведе у весељу, у забави, и игри, вежбајући се поред тога у витештву лову, јахању и оружју. Младеж се у забави и у игри не може ни замислити без песме, за то животописац говорећи о скромности св. Саве, прича уједно и како су се забављали племићски синови. Он вели за св. Саву: „избегавао је бесиосленога равговора и безгодан смер; скрнословниг ц вредних песни јуношескаго желаниша. ослабљајушлиит душу до конца непавиде.“) Види се, да је у друштву ондашње младежи често пута одјекивала севдалиска песма. Све ово наводи нас на доста јасан закључак, да се наша властела у старој српској држави васпитавала у духу народном и народних традиција. Она јаши, лови, игра, пева народне песме, смеје се и весели.

Да се вратимо нашем предмету.

Из онога, што је напред изложено, видели смо каквих је школа било у православних Срба за време првога периода. На реду би било да прегледамо књиге или уџбенике, који су сеучили у тим нашим првим школама.

Зна се, да су још у почетку ширења хришћанства први словенски апостоли превели на апостолски језик: Јеванђеље, у-: дешено за црквено читање, исто тако и Апостол и Псалтир па онда књиге, у којима се налазе разни делови службе божије, и то: Службецик, Часослов, таребник, молитвеник, октоик и Т: д. Исто тако у току првога периода преведено је од ученика ћирилових и Методијевих још разних састава потребних цркви, а писано је и оригиналних дела. Од свих ових дела, нема сумње. морала су нека служити као уџбеници. Питање је сад само која.

уд апичић Ђ. Жив. Св. Саве, 1563 год, етр. 5.