Учитељ

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ ' 783

Ну пре тога истиче се питање како су се деца у почетним шко-

"лама, па било то у манастиру, или домаћој школи, учила читању

и писању» Да ли није било какве врсте буквара г

Поред свих истраживања, која сам чинио по овом питању, не могу дати тачна одговора. Извесно је да буквара у данашњем смислу није било. То је творевина доцнијега времена. Али из: весно је и то да је било некаквих образаца, по коме се учило првом читању и писању, и што је замењавало данашњи буквар. У старим рукописним споменицима налазе се обрасци за писање писама, наук за грчки језик, појма буквица, обрасци како се прави мастило и злалпо раствара за позлаћивање књига ! и т. д. Према томе морало је бити и неких образаца, по којима се учило читати и писати. Тим пре што то налазимо у доцнијем периоду за време Стевана Лазаревића. Тај образац за учење почетничког читања и писања, можда је био израђен по грчким образцима,

као што је доцније и Константин философ израдио књигу о пра-

вопису према ондашњој грчкој граматици. Са нешто више из весности можемо навести друге књиге, које су служиле као уџбеници онога времена, а то су „Часослов или Часловац“ и „Псалтир.“ Пошто би то изучили онда би читали друге књиге, јер је сваки манастир паи архијепископије и епископије, морали имати својих књижница, што је служило као лектира калуђерима манастира. Онај дечко, који би научио добро часловац и псалтир, могао је као ђак манастирски узимати из манастирске књижнице житија, јеванђела, књите старога завета и друге, те их читати.

Ваља сад видети како су се деца у оно време обучавала читању и писању. Потребно је знати метоц, по коме се предавала та почетничка настава код деце.

У време када се у Риму са великим поштовањем гледала и чувала камџија папе Григорија Великога, којом је овај св. отац својом руком шибао ђаке на часу црквеног певања и солдачки их гонио. да уче; у време, кад се у светским школама за време предавања држао у руди прут, особито на часу латинске грамаљике и докле је наставник од љутине и гњева назван „ћшловив ртассерђог“ (помаман учитељ),) велим, у то време ми налазимо оваку слику међу Србима у школи. Животописиц, говорећи о животу св. Клименте, вели на једном месту и ово. „У сваком крају и-

ду Новако вић Ст. Истор. књиж. стр 104 и 105. — Гласник срп. учен, друш. Чланак. Прилови истор. ври. књиж, стр. 1—16. · : 2 Стојановић В. Је се. Пстор. Школ. дисциплине Ниш, 1891, стр; 12—15..