Учитељ

~УЕ

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 785

.

овако извежбао, узимао би даље часловац да чита, па даље Псалтир читање и преписивање разних молитава и т. д.

За сад ме занима, да из оно мало споменика и података о ширењу писмености у првом периоду нашега живота на Балканском Полуострву, дознали на чему су се ученаци учили писати. Пергамент је био скуп, хартије није било, онда на чему:

Да потражимо одговора на ово питање. На први поглед пало им је на ум да су наши стари. при учењу читања и писања употребљавали она срества, која и други народи, нарочито Византињани и Италија. Они су, дакле, место хартије имали дашчице превучени танким слојем воска, по коме су писали неким шиљастим оруђем, које се код Грка звало зћујив или зШив, а код нас калем. Да видимо имали за ово потврде у нашим споменицима. У животу св. Саве, од Доментијана налазимо на једном месту ово:“ Св. Сава говорећи против јереси вели између осталог и ово: „не моштно бо јест от злих не отлучивше се благих „навикнути, ни јерес држешту божество светие Троице чисте и„споведати, јако же ни на веку втшориг писмен!), шрвис не загла дившаи, њеста лаб. (л6Зћ, неништ — дозвољено, допуштено. Даничић. Рјечник књиж. Стар. П, стр. 27). А у књизи о правопису Константина философа у члану 18. има једно место, које овако гласи : „.... јеже јест по јему же глагољу ученију напред, простирае се и до е (5) или 8 (5) дљечицљ навикнет без сказујуштаго учити,“....). Ив онога првога навода види се да је у почетку друтога периода било познато писање на воску. Ну како и на чему је био тај восак, не да се извести из првога навода. Али се то види из овога другог навода. Почетком ХЈУ. века налазимо лашчице, на којима су исписивала слова по неколико пута и брисала, док их дете не научи и не запамти. Али како су се могла слова исписивати на дашчициг Види се, да су те дашчице биле превучене танким слојем воска, па се онда по воску исписивала слова и заглађивала, као што помиње св. Сава. Слова су се исписивала по воску неким зашиљеним предметом — дршком гвозденим, кога сам ја назвао калемом, али не нађох у старим споменицима како се звао тај држак. Ја сам узео име калем по народној традицији. Калем с једне стране био је шиљаст, која је служила за заглађивање слова. Дрвене таблице превучене воском и калем замењивали су данашње таблице и писаљке од камена.

5) Издао Даничић, Жив. Св. Саве, стр. 148. 2) ваге, 1, стр. 80.