Учитељ

786 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

Требало би знати што и о учитељима првог периода, који су децу учили читању и писању. Како су се звали и у колико је била развијена терминологија за оне појмове, које се тичу учитеља.

У споменицима наше старе књижевности имамо ове изразе за учитеља: оучитвлђ (ташзкег)'), настављникђ (табћиот)) наставитеђ, граматигђ и граматикњ, што је дошло од грчкога израза (гатанзћа, латин. гтатаниа, а то значи учитеља језика у основној школи, а код нас у средњевековној књижевности означује учитеља, бележника (ртатабеиз, појатизз) Тако је писао сврљишко Јеванђеље Константин Чатац, а зовом Воисил граматик (1279) ), или Десоје граматик бана Нинослава (1234.)). Поред тих израза за означење учитеља имамо у нашим старим споменицима још један варваризам поред граматика, а то је израз: даскалљ), ну то је доцнијега порекла. Исто тако имамо за жен. рад и наставвинца. Исто тако у споменицима наше старе књижевности налазимо израза, који казују ону радњу, коју учитељ врши. Тако имамо глаголе: наставити, наставлиати и именице од тога изведене наставнените, наставшаније (тешио), а од учитељ оучителвство. Све ове изразе налазимо готове, сређене и са извесним значењем онда, кад улазимо у други период, када је наша књига у средњем веку највише и најјаче цветала. Ово такође може служити као један доказ колико се радило на ширењу писмености за време првога периода. Истина могле би ми се учинити за_мерке и рећи да се многи од поменутог израза налазе у споменицима, који су писани после 1220 год. Ну то ништа не чини. Реч граматик: кад се помиње у споменицима 1234, зар се није употребљавала и пре 1200 год. а тим пре што је у неким српским областима налазимо и пре тога времена. Тако нпр.у Далмацији налазимо још у половини ХТ. века, где се помиње „ташзјег Отесолиз отапа сиве") а још почетком Х. века израз „тастаег“ —

1) Помиње се у Моп. зегђ. стр. 26, 72, 122. — У животу Стевана Немање од св, Саве, стр. 6, — На више места у Данила а види и Рјечник старина зиђ. 6, У.

2 Даничић. Рјечник стар. виђ. е. у.

3 Новаковић Ст. Истор. књиж. стр. 52.

4 Даничић, Рјечник књиж, стар. зиђ. е. у.

5) Моп. Бегр. 24.

5) Споменик Ш. сур. 199.

т Басе. Посштепфа. р. 80 — Бад. С. У. стр. 44.