Учитељ

лаицима каиш

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 789

"детињству за свога бављења у Цариграду као таоц. Зна се, да

су у Цариграду били: Захарије, Пибислављев син, доцније Стеван Војислав, за тим Радосављевић и Бранислављевић и т. д. У оно време, када они беху на царскоме двору у Византији, сви чланови царске породице, особито у Х. и ХД веку, беху врло образовани, а владаше као мода, да се води философски разговори. У то време било је и чувеног философа у Цариграду. Од године 850 постојаше у Цариграду слободан универзитет који је још од свога почетка имао светски карактер, независећи ни од цркве ни од световне власти. На њему беху најодличнији наставници Философије, Геологије, Антропологије и Више Математике. Исто тако и Филологија кад изгуби у половини УП-века свој углед у Александрији, она нађе уточишта у Цариграду. Ту се она врло добро развијаше и поступно прелажаше у енциклопедису науку.) Овај овако значајан напредак у Византији, и нарочито они богословски покрети у Х]. и ХП. веку нису могли не утицати на оне Србе, који се бавише књигом. Претпоставка је ова за то што немам непосредна доказа, али претпоставка је са свим могућа; Живећи у Цариграду, немогуће је да се нису трудили упознати се са византиском науком и културом. Исто тако

· многи су велико-жупански синови били при двору бугарског цара

Симеуна, тога „полугрка“, када је књижевност у бугарских Словена била на свом врхунцу. Зар није могуће да се тај живи покрет у Преславу дотакао и ума велико жупанских сродника, који беху у бугарској престоници, као Павле, Часлав, Захарије и др. За Часлава Јиречек вели: „да се васпита на двору цара Симеуна у српском духу, као вероватни претенденат на српски престо.) Сваколики рад Чаславов износи га као образована човека, који има неке сличности са царем Симеуном и Немањом.

Из овога као да би се могло извести да је било чланова

"владаласких породица које су тражиле образовања на страни.

Исто тако, мислим, да је било људи из духовног реда који су тражили науке и ван границе своје отаџбине, па да су чак слушали и најбоље византиске философе, као што ћемо то видети у другоме и трећем периоду.

) Види; От. Бећш1а вз Каг1, Сезећећбе дег Редасошгтћ Ш. Ап. Собе. 1874, стр 95 и 96. б -

2 ИУречекљ Кон. Јос: ИМсторимн Болгарљ, у преводу Бруна и Палау“ зова. Одеса 1818. стр. 228. ;

УЧИТЕЉ а ј 59