Учитељ

790 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

Из свега реченога до сада изводимо ово:

1. Код православних Срба за време првога периода, т. Ј. од постанка прве епископије у слободним српским жупама до постанка архијепископије и краљевства, било је школа и училеља.

1. Те школе према месту назвао сам их манастирским, стол"ним или катедралним дворскљм пили домаћнм школама.

8. У те прве српске школе деца су полазила пошто ојачају и одрасту т. ј. око 7 или 8 год. и прво су учила читати слова исписана на таблицама превученим воском; за тим читати слогове и срицати, за тим тек изговарати речи. Тек после овога учила су писати. Почетно писање учили су пред самим учитељем, који им је вукао руку. Све је то почињато алфабетичним редом. 4. Поред читања и писања на таблицама, имали су за читанке и других књига, часловац, псалтир, житија и друге свете књиге.

о. Буквара као да нису имали, него су им слова исписивана на дашчицама превученим воском, по коме се писало дршком или каменом.

6. Учитељ је описивао слова, а ученици су се трудили да то механички подражавају, док не науче. Исправа је учитељ водио руку детињу.

'. Правац образовања црквено-богословски или философскобогословски. 8. Има изгледа да је било Срба и ван отаџбине на наукама, нпр. у Цариграду и другим местима.

За све ово видећемо јаче потврде у другом периоду наше историје, а сада да пређемо на школе код Срба католика.

На Сретење 1895 год.

Београд. И Б.