Учитељ

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У оснОовВНОЈ ШКОЛИ 823

само правило које је неопходно, остављајући за време на страну изузетке, са којима није потребно, без крајње потребе, упознавати ученике.) Делови говора се изучавају према томе кад се за који јави прилика; анализа граматичка и анализа логичка уводе се природно и тако као да долазе саме од себе; учење речи, лексикологија, осветљена схватањем ствари, постаје занимљиво вежбање а не, као до сад, апстрактна и сувопарна номенклатура. Избегаваће се дакле дуге писане анализе, промене глагола које не приносе малом ученику никакве користи у погледу правописа, језика и граматике. Анализе нека су кратке и готово увек нека су усмене; задаваће се да се мења један глагол у једном времену, па за тим ће се у том истом времену мењати други глагол; а понекад ће се учитељ задовољити да пита кад је лице кога времена иу ком начину. Обрнувши пак начин рада, тражиће се облик глаголски, постављајући питање; које време, који начин, које лице» Ово веџбање, брзо вођено, увек занима ученике: оно личи на усмена вежбања у рачуну ичините је настава привлачна. Ово експериментално учење, које је једино могућно у првом, па готово и у другом курсу основне школе, не искључује, смишљено удешен и теоријски преглед граматике, али овај премер треба да дође у своје време у вишем курсу. Ту он неће бити ни тежак ни некорисан, него ће, баш на против, занимати ученике умно већ прилично развијене; учиниће им онакву исту услугу, какву су позване да чине опште и апстрактне идеје:

5 Овако је мислио н Фенелон, који препоручиваше да се избегава, граматика испуњена разновреним прецептима, Чини ми се, говорио је, да се треба ограничити ћа кратку и лаку методу. У почетку треба давати само најопштија правила; изузеци ће долазити мало по мало. Најважнији посао овпособити што пре човека честим веџбањима да може примењивати правила, а кад се у томе успе, ово ћеш сам после добити вољу да сазна до појединости правила којих се држао у почетку и сам то не знајући.“

Бе