Учитељ

838 Пи ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

У колико школа мање задовољава природну тежњу младића за општим образовањем, у толико већма нагони своје ученике | да траже образовања ван школе — у књижевности и животу. Разуме се да школа није једини извор образовања, а неби баш ни била каква срећа, да она задобије искључиви монопол на то; али, свакојако, никако није корисно, да школа толико мало задовољава своје ученике, да ови чак осећају као неки антагонизам

између онога, што им се даје у школи, и онога што у књижевности иу животу налазе.

Школа треба да раширује, а не да стешњује духовни хоризонат својих ученика. У последњем случају, ученици сами без претходног упуства, добијеног путем школске наставе —

траже у књижевности и читају оно на шта прво наиђу. Тако

Карјејев казује како се у класичкој гимназији, где је он био

ученик, врло мало учило из природних наука, међутим у Ру: ском друштву баш тада је био популаран покрет у корист пози-

тивизма, реализма и природних наука. Услед тога они — ђаци

— сматрали су да постоји као нека супротност између правог

општег образовања и онога што школа даје.

У извесним годинама јавља се онај младићски идеализам, који ствара ма и нејасну слику знања које све обухвата. „Једино на основу тог идеализма могућ је потпун и свестран развитак општег образовања, а без те подлоте оно у ошште не може ни постојати“. (Стр. 78— 79). Даље писац казује како су он и другови његови, кад су били студенти универзитета, мислили да би добро било да у свима факултетима слушају ако не све, а оно бар важније предмете, и то у општем изводу, без оних поједи" ности што су само специјалисту потребне.

__ ИМ тако дакле, идеалност и универзалност (т. ј. опште идеје о свему) — то је, ето, суштина општег образовања.

„Главни интераси, тежње духа и начини мишљења зрелог човека, његови филозофски погледи, основно морално гледиште, социјална убеђења =— све се то јавља као с формисано, или бар сштро обележено на крају периода, који се слаже с универзитетским годинама, и оно, што у том добу није попуњено, остаје празно за време целокупног доцнијег живота човечјег.“ (стр. 80).

„Као што прва љубав од младића ствара песника, тако прва искра пробуђене самосвести ствара од њега философа, и сваки је. од нас био такав философ....... ·Не могу да замислим себи философа, који то још у младости није био. Он је само развио и учврстио у себи оно, што је у дух његов ушло још у младим го-