Учитељ

__ ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА 818

јер онде наша воља тежи будућем задовољству, док овде задовољно мирује у постигнутоме добру. Извесна сложена осећања, као интелектуална и естетична, чини се као да се на први, поглед теже покоравају овоме односу ка вољи. Ну ово је само с тога, што се воља ограничује на спољашње радње и што се игнорује обично њезина фундаментална делатност према представама. Управо код интелектуалних, моралних и естетичних осећања имамо по правилу посла са овом последњом делатношћу. Тако постаје осећање интелектуалног задовољења, ако вољи пође за руком да сагласно споји елементе нашега мишљења међусобно и са објективним искуствима, на која их односимо. Морална осећања додуше имају често као свој непосредни предмет спољашње покрете. Али односећи се на убеђење, из кога радња потиче, или која се њиме ствара, најзад су ипак првобитно унутрашњи т. ј. на представе управљени вољни акти, који чини праве објекте моралних осећања. Ови се пак јављају тада, када се хотење, које к извршењу ступа под многим могућним вољним одлукама, схвати као сходно или као опречно према ошштем вољном правцу, који се у човеку развио првобитним склоностима и васпитањем. Морално осећање оснива се дакле увек на комплексном вољном догађају, на изборној радњи у свести: то је осећање, кога прате таки вољни акти, који одлучују између разних представљаних вољних радњи.

Још је заплетенија строја у опште естетично осећање, пошто у својим вишим облицима садржи као Факторе интелектуална и етична осећања. Она простија естегична осећања, која постају у нама схватањем 0о6лика уређених према простим мерним односима, бесумње су најсроднија интелектуалним осећањима. Могли би их управо означити као она интелектуална осећања, која. прате непосредно чулно опажање. Ка вишим облицима приступају логична, морална, а према приликама и ре-