Учитељ

ТРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ 369

У грађанском васпитању највидније место заузима развијен патриотизам. Рекао бих да се у нашим школама и на то мало пази. Наша историја кипти делима, којима се свет диви. Колико ли се настава историска користи тиме2 У основној школи не много, у гимназији са свим мало. Светла дела наших предака помињу се, али се њихова васпитна вредност превиђа. Поука и закључци, који би будили патриотизам, ретко се изводе. Или и ако сето чини, чини се без осећаја, без живости, а без тога нема никаква ефекта. Па географска, настава, служи ли се лепотама лепих српских земаља>2 Никако или врло мало. У основној школи, где је укус за лепо још неразвијен, овоме се може прогледати и кроз прсте, али у гимназијама, где се мора да гаје и естетичка осећања, не сме изгубити из вида буђење патриотизма лепотама наше отаџбине. Лепо је лако заволети. Истичимо деци лепоту наших земаља, ако хоћемо да их заволе, ако хоћемо да деца постану прави, искрени родољуби. По Садеј-у, историја није читула оних што су помрли; она поред тога што нам указује на погрешке у прошлости, треба деци да изнесе како је народ напредовао, како је се, корак по корак, примицао првом појимању правичности, разумевању слободе, поштовању људскога достојанства. Таква историја, продужује Садећ, незамењива је, као важно васпитно срество за васпитање слободних и часних грађана.

Прошлост историјска треба да послужи садашњици и будућности. Минуле погрешке са својим штетним последицама треба да указују пут потоњем напредовању. Деци треба износити догађаје такве какви су, њихове последице такође. Ако су штетне, казати им зашто су штетне, како треба доцније да раде, те да се сачувају у колико је могуће, тих штетних последица. Треба деци према схватању изнети све уређење државно, као што вели Ресашћ, како не би дечко — незналица био доцније

УЧИТЕЉ 55