Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 891

ција при предавању географије — О неким прилозима — РефеРави Библиографске белешке.

Од ових чланака за педагоге нарочиту вредностима чланак: Апстракција и њена улога у развитку ума. Овај је чланак написала А. Богољубова, по француском писцу Ф. Кејрату (Ргб его Ошеугађ. Овде ћемо изнети само главне податке и закључке.

Понављањем сличних упечатака, сличних престава, јаче нам у памети остају црте што су једнаке код свију тих сродних упечатака. На тај се начин ствара У нашој свести нова слика, у којој се прикупљени само општи знаци, опште особине више стварних предмета. Али за ту општу слику, која постоји само у нашем уму, у стварности нема ничег што би јој одговарало, преко је потребан неки символ, знак, да би се општа слика учврстила у разуму и да би је и другоме могли саопштити. Радња, којом се ствара општа слика, управо издвајање из конкретних престава оног што је опште — то је апстраховање, апстракција; а символ, знак за ту општу слику — То је реч.

Као што Хамилтон вели, реч је неопходно потребна да би прогрес ума био сталан. Да би се нове тековине ума очувале, потребне су и човек ствара нове речи; развијенији и богатији језик помаже да се ум још већма развије. И тако то иде непрестано И у колико је мисао пространија и апстрактнија, у толико је језик неопходнији. Управо могло би се рећи, да без језика неби ни било апстрактних идеја — толико је тесна веза међ језиком и умом.

Све ово, што рекосмо, нигде се боље не огледа но у математици. Човек почиње рачунањем предмета, које види груписане: н. пр. каже: коњ и коњ (место: два коња). Тек после тога научи се да броји, а за ову апстракцију — број — знак му је у први мах палац и прсти. Још доцније долази други символ броја; то је цифра, и ту је почетак рачуници. Виши је ступањ апстракције у алгебри, где и цифре добијају своје опште знаке (н. пр. х и др. слова). Алгебра већ нема посла, као рачуница, са одређеним бројевима; она се бави односима бројева у опште.

И не само језик, говор, већ и писање се развијало истим правцем: од конкретног апстрактноме. У први мах се сликају сами предмети. Тако н. пр. Китајци су у први мах означавали сунце кругом с тачком у средини, дрво-успрвном цртом са две косе гране. Да би изразио сложенију идеју, Китајац сједињује неколико нацрта. Тако н. пр. сунце и месец, уједно значе светлост; уво, отворена врата — значи слушати, чути; три човека један - за другим значи следовати; ит.Д. Скраћивањем и усавр шавањем