Учитељ

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ 918

Из ових редака напред, види се да је грађанско васпитање комплекс из разних осећања. Потпуно развити та осећања немогуће је и у средњим школама, а још мање у основној школи. Како пак велика већина деце оставља школу основну још онда, кад се та осећања тек почињу будити, то и даље грађанско васпитање, оставља се случају, оставља се нехотичном утицају средине у којој дете живи. Породице те деце, која за рана школу остављају, обично су такве да не могу продужити посао основне школе. Васпитање се оставља друштву. Али друштво не мора дати оно, чега само нема. Васпитни утицај друштвени често је штетан баш по само васпитање. Реса вели, да би тај посао требало да наставе улружења склопљена ради те васпитне сврхе. По мом мишљењу, ко е не мора бити меродавно, за наше прилике остаје као једини Фактор, једини мотор у грађанском васпитању учитељ. Ово нарочито вреди за сеоске учитеље. Учитељ, ако хоће да се назове народним учитељем, мора не само преко школе, односно преко школске омладине, но и поред и школе васпитно утицати на околину, у којој као наставник ради. Овим мислима о политичко-васпитној улози учитељевој, из сснова је противно мишљење, да се учитељ не меша у политику. Неоснованост овог последњег мишљења, или умесност мисли Ресаш ових. Саде- ових, Копввејо!-ових, нећу на овом месту детално истицати.

Учитељу се мора признати право да је слободан грађанин. Тада он може исповедати на политичка увсрења, која су по његову нахођењу најбоља Али по мишљењу Ресаш-ову и Садевову, он чак и ге сме да буде равнодушан према политичким приликама у својој околини. Иначе он губи право на име учитеља наиме слободна грађанина. Примера ради, узмимо само школу. Сви признају, и службеници и неслужбеници, да држава не може да стигне свуда. Њојзи је потребна приватна