Учитељ

у

ОБА и ОСНОВНА НАСТАВА СВИХ цивилизованих НАРОДА

гијско и морално васпитање, од непотребног мешања црквеног у школске послове.

Однос основне школе према политици и богаству народном. Изрека : „школа управља јавним мишљењем, а јавно мишљење државом“, данас је и позната и призната. Утицај школе на јавно мишљење неоспоран је. Он није једнак у свима приликама; некад је већи, некад мањи, некад је ништаван. Кад су програми школски у складу са осећањем народним, са тежњама његовим, онда је утицај школски неоспорно јак. Са тим су противни резултати ако су програми противни осећању народном. За ово имамо обиљно примера. Програми складни осећању народном, олакшвају пролаз извесних идеја у масу народну. Кад их је више, кад се систематишу, кад оне склопе једну целину, онда постају јака морална спона, која чврсто везује међу собом чланове једнога народа. Тада школа помаже политику своје земље. У америчким школама се данас стварају одушевљени амерички грађајнљ, од свију досељеника, без обзира на то из којих су се земаља доселили. У Швајцарској је уведено обавезно школовање, са чисто политичких разлога. Школски закон француски од 1882 и 1881 год. последица је политичког рачуна. Те трагове на себи носе и многи школски закони, других земаља. Да напоменем само школски угарски закон од 1368 и пруски од 1872 год. Због овог школског утицаја, народи који имају удела у управи државној, много полажу на школу. Рачуна се, да ће школом однегована омладина хтети и умети, да очува и своја права и своју слободу.

Школа служи јачању духа народнога, разумевању будућности народне. То бива наставом свију предмета, а нарочито историјом, географијом, моралним и грађанским поукама. Учитељева личност је од големог значаја. Учитељ треба да заинтересује омладину заједничким, општим идејама. Њих има у свих народа. Народ, који их не цени, који дозвољава да их појединци потчињавају својим личним интересима и потребама, близу је пропасти своје. Општим идејама и школа да служи. Оне треба да буду природне, да су складне тежњама народним. Не буде ли то, онда школа постаје оруђе насиља. Тада се школом гуши слабији у корист јачега, побеђеник у корист победиоца. Пример нам је Босна, Херцеговина и остале српске земље у Мађарској. У овој монархији у српским се школама учи мађарски језик; у српским школама не може бити ни један Србин, који мађарски потпуно не зна. Шовинизам је потр'о онај лепи задатак српске основне школе, На нашу штету, али неи на понос 19 веку. Тако