Учитељ

908 | РАЗВИЈЕ ВО СеЕ

да одмах увидимо, да ту не може бити говора о оним константним законима материјалне природе.

Ако у опште смемо допустити, да се појам снаге пренесе на духовно поље, то би морао овде на место „закона о сталности доћи принцип непрекидног новог. стварања духовне снаге. Јасно је, да овај закон исто тако као и. први може постојати заједно са општим законом. узрочности. Да на место правила: узрок и учин су једнаке величине, ступи за духовни живот обрнуто, у томе лежи свакако противсловље са навикама мишљења, укоје смо сеуживели, али никаква логична немогућнот. Овим: пак гледиштем доводи се у склад логични захтев, да се за сваки учин тражи узрок са фактима психологијског и историјског посматрања духовног живота.

Ну-детерминизам је дабогме одбачен још и са другог гледишта,. које је важније но психологијско посматрање, и то са гледишта моралног пресуђивања. Морална одговорност је, тако се мисли, везана за слободу воље. Чим се ова учини зависном од узрочности, то се тим.потире урачунљивост. Ја нећу да наглашујем, да се ту очито има у вилу опет онај појам о природној узрочности, о коме не може бити говора на духовном пољу. Важније је, да се свест о слободи меша са метафизичном слободом. Налпе је осећање одговорности једино и искључиво везано за свест о слободи, и само је од тогмпиријског Факта зависно наше морално пресуђивање. Овој се односи увек на наш практични живот, на мотиве који га према искуству одређују, никада пак на метаФивично питање, да ли је с оне стране наше свести воља у. складу са општом духовном узрочношћу ствари или не. ;

"Ну. има још и једно друго осећање које стоји са моралним осећањима у разноликом узајамном дејству и непосредно се односи на оно метафизично питање, а то је религиозно осећање зависности. Када су Мв-