Учитељ

РОАЈВСВЈИ БаБВ О љЉЕ 909

густин пи Лутер из најдубље релиозне потребе веровали у безусловну зависност човечје воље од божјег одређења, то можемо данас распрострто мишљење, као да је детерминизам ирелигиозно уверење сматрати као чудновату заблуду религиозно индиферентног времена, И заиста, она препирка Филозофског сматрања на свет у својој крајњој основи није ништа друго но препирка око воље, коју морално и религиозно осећање међусобом воде. Прво тражи слободу, друго зависност. Препирка се решава расуђењем, да је она слобода, коју тражи морални закон, практична слобода, коју ми у нашој свести о слободи имамо као неотуђиви унутрашњи догађај, док је међутим зависност коју тражи религиозно. осећање метафизична независност која се односи на последњи основ и циљ ствари, који се омичу нашем непосредном искуству. И ако религиозни захтеви налазе снажне потпоре у моралном идеалу који је потребан човечјој души, да не би клонуло подлегла пред недостадима своје властите тежње, то је ипак и у овој тачци од важности истина, да је моралном животу идеал додуше потребан, али да остаје далеко удаљен од њега. У идеалном моралном свету била би она препирка о слободи воље беспредметна. Морално савршено биће не би могло из слободе делати друкче, но што би морало делати по потреби према моралним мотивима који су у њему. С тога замишљамо да је у богу спојена слобода и потребитост. Ограниченост наше свести само допушта да обе у опреку ступе: ми се осећамо слободни уделујући својим делањем у узајамном дејству појединих моралних снага, осећамо се зависни у колико наше властито биће нестаје у бескрајности моралног светског

поретка. Превео М. Ш.

по ннннит -——ваиелијивин—— - <_——---_-_-_______