Учитељ
24. О ЖИВОТУ ЖАБА
за коју он држи да је Троја. Но то је питање и данас спорно, а ми га овде нећемо ни расправљати. Било да је то Троја, или град зидан 400—600 година пре или после ње, све једно је. За нас је
важно то, да су при томе раскопавању нађене у камену заливорене четири живе жабе.
О томе пишв В. Теплов у руском журналу „Вљеникљ Европн“ за 1889 год. следеће.
„За време раскопавања сем бакарног и каменог оружја, ствари, натписа, женских накита, ликова Минерве Илионске и Пријамових, нађени су и живи организми. У дубини од 12—14 метара нађено је у два маха камење, у коме су биле живе жабе. Кад је камење разбивено, жабе су мирно изашле из шупљине у којој су биле затворене. Како изгледа невероватан Фактр! Но могућност дугог спавања неких организама потврђена је и доказана најновијим испитивањима. _
Тако Рише наводи многобројне случаје нађених живих жаба у камену, гипсу ит. А. Познати енглески научник Ричардсон саопштава у својој „еликограији ископаних животиња у Енглеској“ да. је једном и сам видио, кад су зидари разбили један велики камен, иу њему нашли живу жабу. о ·
Роша, прича, да су неки радници копајући пут наишли на један велики камен кременац, који су морали разбити. Разбили су га лако на две готово једнаке полутине. Унутра је била шупљина, која као да је обложена кречњаком, а у њој беше прилично велика жаба. Животиња се мучила да изађе, али је враћена и поново затворена у шупљину. Та је жаба послата ради испитивања у Беч „Зостеје Чез Зсјепсез“-у. 'Каба је била тешка 15 грама, а испуњавала је готово сву шупљину. која по форми изгледаше да је са: ливена за жабу. Кад је, после, дигнут горњи део камена, жаба је остала у шупљини још неколико дана; за тим је изишла, али се није удаљавала, па се после поново сама увукла у шупљину тако да јој ни један део тела није додирнут, кад је опет метута дигнута. половина камена. Ову су жабу дуго чували у њеном чудноватом гнезду, које су затворено држали у мокрој маховини, и за све то. време није ништа јела. 8ог јуна жаба је ова скинула кожу (пре-. свукла се) а 21-ог доктор Моњане, поднео ју је париској академији наука и историју њену саопштио комисији, у којој су били: Ели де — Бомон, Флуране, Едвард — Миљ, и Дјумариљ |
Девиљ, такође прича, да је приликом разбијања хидрауличног цемента у темељу једне куће, која је на једанајест година пре тога зидана, — нађена једна жива жаба.