Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 06

ких искрица има највише у раду < првим разредом, и оне су драгоцени материјал за познавање: детиње душе, односа између њиг самит и наставника, а у неколико и живота њиховог у кући, или у опште у селу, граду п околини; а већ да ће многе ове искре бити и одјеци дидактичкиг и методскиг поступака наставника, јасно је као дан.

| #

«“

Један ђак читаше чланак „Црква“.

| — Шта радимо ми у црквиг упита учитељица. — Певамо,

| одговори ђак.

| ~ А ко највише цева 2 -- Они одговори ђак показујући руком

на (1 ШИ ТУ р.)

»

Јуна 8., 1892 год. бесмо на испиту у В. Б. Испитивала се Н. Хр. у [. разреду. Ђаче једно, изговоривши „оче наш“, набрајаше о чему молимо Бога у тој молитви. — Шта још 2 упита уч. јер беше прећутало нешто. — И да нас Бог сачува оваке беде, рече ђак, а ми сви пренусмо у смеј, јер дете у тај мах случајно скрену поглед са учитеља на надзорника.

»

Прошлога часа предавао сам у П раз. о родовима у име. ница. Овом приликом хтео сам да ми испишу по неколико именица свакога рода, док ја с 1 раз. радим усмено. А да би их потсетио на јучерашњи рад ставих неколико питања. На питање: који су ро"дови у именица, Пешић рече: мушки, женски и . . . на врх језика ми је, господине; али не могу да се сетим.

Ког је рода именица кад знаш име неке животиње за коју не знамо да ли је мушко или је женско 2 1

— А, то је јаре, „досети се“ Мирко.

%

в

Мој друг из В. Б. у разговору о коњу, мислим у П. разреду, "дође на то зашто се коњ поткива. Деца му казаше у колико иму __тај мах паде на ум. „И да трчи брже“ — допуни учитељ на

послетку. На то ће му један ђачић из ]. разреда : Господине, наше _ ждребе није пошкивано, а, све пред кобилом трчи.

| # Беше разговор у 1 раз. о носу. Зашто нам је нос 2 упитам ја — Да једно око не види друго, одговори Вл. Крстић, (НАСТАВИЋЕ СЕ) д.

нађе УЧИТЕЉЕ · 3