Учитељ

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 141

Прва ђачка књижница. Учитељ ТУ раз. код Саб. Цркве у Београду са својим ученицима установио је ђачку књижницу, из које ће сваки ђак тоа разреда узимати књиге на читање. По штатутима, које је учитељ израдио, чланова ђачке књижнице има тројаких: добротвора, помагача и редовних. Добротвори улажу од једном 15 динара, помагачи 50 п д. месечно, а редовни 20 п. д месечно. Редовни су чланови ученици основ. школе. До сада је прикупљено у новцу 15 динара, а добијено поклона у разним дечијим књигама преко 40 комада. Сами ученици — редовни чланови изабрали су управу и то за председника: Павла Стевановића, за благајника Милоја Милојевића, за књижничаре: Србољуба Марковића и Ђорђа Јанковића ученике ТУ разреда. Нека је са срећом ! ).

%

Нешто о „дифтерији“. Доказано је, да деца, која су боловала од „дифтерије“ па оздравила задржавају у устима 30—40 дана по оздрављењу отровне бакциле. Дружење ове деце са здравом децом врло је опасно; билоје много случајева да су се од ове прездравеле деце заразила здрава те боловала од „дифтерије“ а многа и животом платила. С тога је у Француској издата наредба: ни једно деше — фак — аошто трездрави од „дифтерије“, не сме се пушлалши у школу, док не прође најмање 40 дана од његовог оздрављења. Тако исто и друга деца, која нису ђаци не смеју се за исто време пуштати у друштво. — Како је овим знатно сузбијено ширење ове опасне 6олести, неби било згорег да сеи код нас наово обрати пажња, јер се овај опаки непријатељ деце и у Србији знатно раширио. Добро би било да учитељи имају ово на уму при примању у школу оне деце, која су боловала од „дифтерије“ М.

ж

Ко је изумео штампање књигаг Румунски лист епископије Карансебешке „Ноаја Птесезапа“ јавља: да је архитекту и старинару Андријану Ђакону пошло за руком, те је у развалинама негдашњег римског градића „Берсовије“ близу Темишвара, одкрио оригиналне доказе, по којима се може судити, да су стара Римљани, а посебице они из ЈУ легије Флавија Феликса у П' веку по Христу били познати са штампањем књига појединим словима, и да су тако књиге и штампали. О томе прича и Ци: церон на једном месту. О овоме открићу уверили су се строгим испитивањем и букурешки академци. Шта сстаје сада Немцу