Учитељ

110 КРАТКОВИДОСТ У ШКОЛАМА

казало да очи нагло постају врљаве кад морају дуже. времена да раде са углом од 1'. Осим тога кад је видни угао тако мали, обично се глава искриви и тако спречава циркулација крви у очи, искриви сем кичмени стуб, ако се напреже и слаби.

Од слова се захтева још да су што више округла и широка. „Га паун 4' ле јехје партписо пе дерепа раз де Ја ћашјецг Фез Јебтев, ша Је Јепг Јаговш"“ вели Галезовски. У Немачкој има двојином више кратковидих очију због њихових шиљатих и клинастих слова, али и Немци већ штампају своје научне књиге искључиво латинским писмом.

Иницијативом др-а Жавала састављена је 1881 год. у Паризу једна комисија од очних лекара и игијеничара да установе: каквим словима ваља штампати школске уџбенике поред осталих игијенских обзира на школу. Резултат је његовога рада овај: .

1. Књиге (школске) ваља штампати на чисто белој или жућкастој хартији и то црним словима;

9. Линија слова сме бити најдужа (—8 сантиметара како би се очи што мање кретале и мориле;

3. Сваку књигу треба одбацити, ако је здраве очи не виде да читају из даљине од 80 сантиметара кад је осветљена једном свећом (2) из даљине од једног метра.

Овде одмах примећујем да ја ово не разумем довољно и ако сам и ја очни лекар. Обична су слова | милиметар висока а нешто мање широка. Та обична слова аметропис очи не виде никако из даљине од 80 сантиметара, јер видни угао прелази 5', он је чак у овоме случају 8.5'. Још ће их мање видети ако су осветљена једном свећом (раг пиле ђопгје), која је од књиге удаљена 1 метар.

4. Тако исто ваља одбацити све атланте и мапе, које висе на дувару па сене виде из даљине од 40 сантиметара уз светлост једне свеће.