Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕРЛЕД 183

ну, каже се: „нема правила без изузетка“ ; па кад би се та изрека и на овај предлог применити могла, што апсолутно поричем, и ако би ипак требало што великим почетним писменом писати то би била само једна реч а та је: Мати. у панчеву, 1895. иван мартиновић.

нај =

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

опије

ОСНОВНА НАСТАВА СВИХ ЦИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА По ЦЕМАЗБЗЕЈВ-у

(НАСТАВАК)

ШКОЛА

Постављање учитеља. На постављање учитеља утичу у главном ови обзири: педагошки, верски и политички.

У Француској је овај троструки утицај доста јак. Право постављања учитеља прелазило је час на један пас на други Фактор државни. Најпре су учитеља бирали парохијани једне парохије, после су га бирали оснивачи појединих школа или га је постављало само свештенство. Разумљиво је, да је учитељ био у великој зависности од оних, који су га постављали. Под директорством, општинска је власт предлагала, а окружна потврђивала учитеље. За време конзулетва, општински одбор са председником бирао је својој општини и учитеља. У доба Рестаурације постављао је учитеља председник општински у спорузуму са свештенством. У случају неспоразума, одлучивао је ректор дотичног универзитетског округа. Законом од 1888 остављено је то право окружном одбору, а по саслушању општинског одбора. После револуције од 1848 год. постављао је учитеље у своме округу сам префект (окр. началник). Ова је измена учињена с тога, што се мишљаше, да се и учитељи јако мешају у политику. Одмах 1850 год. то је право враћено општинском одбору. После државног удара 1851 год. право постав. љања учитеља дато је било ректору универзитетског округа, па се у брзо уступи опет префекту. Ово постављање бивало је по