Учитељ
216 Нов кРо љоћ
/
Ја никад не ћу заборавити оног одушевљења, које је од старца
Тада разговарах с Филиповићем о нашој слози братској.
направило младића. Овде ћу изложити наш разговор па судите.
сами: уме ли човек овако лагати. — Знаш ли ти, побратиме, да ме је ово подмладило !.....
Умора не осећам као да ми је двадесет година ! Ово је срећа ! — Ти верујеш» — упитах ја.
— Верујем! Верујем као у оно сунце! Да се само неколико; ·
пута овако састанемо — онда смо осигурали слогу !.... Та ми смо се мало познавали, треба да се познамо! Начин са измирење ту је. Ја га већ знам!
— Кажи !
— Ко је тај — продужи он одушевљено — што може пронети једну идеју као учитељ» Нико! Ти знаш да капља камен дуби. Нека српски учитељ својим малим ђачићима, обележавајући границе Хрватске на карти, каже: „овде живи народ који се зове Хрватски. Тај народ говори језиком којим и ми говоримо. Он има
исте обичаје које и ми. И његов је јунак Марко Краљевић као и.
_ наш“. И кад то каже онда не мора деци говорити ништа. Чак ће и њина мала памет доћи до убеђења да је то роћени брат Ср· бинов. Нека то исто уради и Хрватски учитељ причајући о Србији. И кад то дође у душу детињу, и кад постане храна. душе његове — а постаће — онда нас нико не ће моћи завадити! То је моја вера, побратиме! И за то сам весео, за то сам
се подмладио! За то кличем: ви, благи весници слоге и среће
Србо-Хрватске, живели !.....
Ово су његове речи и сви што на томе великом скупу бе: смо — усвојисмо их, побратимисмо се и разиђосмо да порадимо _ на светој идеји братској.
То је патриота Филиповић. Сад га више нема међу живима.
Један од најсветлијих жижака слоге и братства српско- хрватског утрнуо је, угасио се. Гологлави, са сузама у очима, стојимо око вечне куће његове.
Само се питам: докле ћемо стајати 2 С Бемо ли продужити онде где је он стао, или ћемо пустити бури да разруши и оно што је сазидано ;...
=
Ја мислим не! Најновији изгреди омладине, залутале омла-
дине хрватске, не смеју нас уплашити и нагнати да застанемо! Зар ако нам је јаруга једна на путу, да даље не путујемо. Зар да је не пребродимо 2... Велике идеје траже великих напора... Учитељи Српски и Хрватски! Окупљени око гроба Иванова. _ заверимо се продужити дела његова! Можда ће нам данас многи
пребацивати, али народи нису што и појединци. Њихов је век
већи. Потоња покољења захвалиће нам на труду нашем. Окуљ
„љена и загрљена око наших гробова лиће сузе захвалности и
заливати њима зелену травку у којој ће се повијати душа наша... Јанко М. Веселиновић. _
Ен а =
власник: Учитељ. Удружење УРЕДНИК: М. Велицни уч.