Учитељ

НОВА КОРОМ ЛО Е 1

снаге те је уз припомоћ неколиких пријатеља и другова основао Хрватско-педагошко-књижевнм збор, који данас служи на дику и понос учитељству а на корист народу хрватском.

Још већу заслугу учинио је тај великан учитељству хрватском. Само његовим заузимањем створена је она величанствена зграда у лепом Загребу што се зове Учитељски Дом, која је утрла многу сузу сирочади учитељској у Хрватској.

Толики рад није могао проћи без признања. И „Српско Учено Друштво“ изабрало га је 1869 године за свога дописног члана.

Али све ово пада пред великом и патриотском душом њего-

вом. Ту је тек велики Иван Филиповић.

(0 смрти Ивана Филиповића известио се Главни Одбор од Хрват - Педагошко - књижев. збора и послао му депешу ове садржине: Жалимо смрт великана учитеља, Ивана. Оплакујемо брата и највећег противника Српско Хрватске заваде, која се тако нагло разгорева; изјављујемо саучешће вама, са молбом, да ту изјаву доставите и породици Филиповића. Слава му!

Зе

Политика је бездушна. Она завађа оца и сина, брата и брата, а то ли не ће завадити два народа. То у прошлој деценији би са Србима и Хрватима. Неко је имао рачуна да завади та два братска народа, која једно огњиште загрева, и чије врело потиче из једних недара. И, на несрећу и Срба и Хрвата — успео је.

Велики Филиповић је назирао развалине, видео је да ће из огњишта и Српског и Хрватског „проникнути трава“ — и упео се јуначки да ту небратску најезду сузбије. Радио је на тој идеји и дневе и ноћи. И не прође на лијо. 1892 године учитељи и српски и хрватски пружише братски руке један другом.

Те године имадох срећу и ја да се познам и побратимим с тим великим човеком. |

Крајем августа крене се нас седамтавст. српских учитеља у Загреб на срватску учитељску скупшлаину. Тамо су нас братски дочекали. Међ првима беше Иван Филиповић.

"Гамо сам видео све као иу нас. Што кажемо ми: „српска посла“. Ни шта почети ни дочети без чаше и здравице, па ако немаш чему наздравити оно макар: „срећна виђенија и састанка“. У осталом било то добро или рђаво — тек је наша осо"бина. Ту се по најпре збратимо и здружимо.

167