Учитељ

ВАСПИТАЊЕ У ЈЕЗУИТСКИМ КОЛЕГИЈАМА 159 За ту услугу имамо највише да захвалимо Павлу Хенсбреху, немачкоме грофу и 13-то годишњему језуиту, који је недавно изишао из језуитског друштва и образложио повод своме изласку у нарочитој орошири.

Сведоџбе овог језуиског васпитаника, као и сведоџбе ауторитетних писаца о језуитизму, уверавају нас, да су језуити извршили преврат у васпитању заменом васпитнога правца, а особито увођењем оригиналнога метода у тадашњи васпитни систем. Васпитање се у језуита изводило помоћу таких средстава, која су дотадањој школи са свим непозната била, иако су од почетка постојала у језуитским колегијама као средства друштвене дисциплине. Та су средства увек водила повољном резултату и сигурном успеху, разуме се, по језуите.

Моја је намера, да вас овом приликом у мислима уведем у језуитску колегију, и да изнесем пред вас средства језуитског васпитата и резултате, до којих то васпитање доводи.

К СРЕДСТВА ЈЕЗУНТСКОГ ВАСПИТАЊА

„Ђез јевшћез 8'етрагегепћ Фез епгап!в еб Па Тасоппетеоћ 8: еп Јепг пиеШсепсе, див Готе фш вотба де Јеп:в ташз е6ан циа ћопате та 6 : 1 УБ дапв пп пшћец Гаебее, Фапв Аез фелеђтев шфеПесвиПез, Ја шшеге пе 1шЕ рив А зев уеих, 1 65. ропк фопјопга пп ез-

сјауе ођејзвашЊе Лоран. (Кез биеггез де Већфоп,

р. 256).

У јеузуитске колегије ступају младићи од 16 до 20 година1). Старије не примају с тога, што се дух језу-

ђ Хагенбах вели, да је 20-та, година рок примању васпитаника (Кгсћепдезећећће, ТУ Вала, 502 5). А Хенебрех тврди, да већина ступа у јевумтеке ко•

12%