Учитељ

УЧИТЕЉ

_ПЕДАГОШКОоКЊИЖЕВНИ 1807

__СВЕСКА 5. _— БЕОГРАД 1096. НОВЕШЕАР — _ РОДИНА ХУ____

ВАСПИТАЊЕ У ЈЕЗУИТСКИМ КОДЕГИЈАМА 6. М. ВЕСЕЛИНОВИЋА,

проф. Богословије

НЕ | Резултати језуитског васпитања =) — 4» — | (СВРШЕТАК)

„Рег Језшњ сеубић зјећ 50 уоп апбапе ап, дег Ашбогњаћ етев ћегуотгасепдеп Маппез рНпа исв 71 Тојсећ, ппа Фет Ртођађ та пак за вешег а Шећер Ууе апвећашпо Фаз втоћ хоп зећђае етсеђепде“. Адо Минке. (НалдВиећ Фег срмаШећеп Зибепећге, 1 Ва 168 5)-

Ако се обратимо сада резултатима до којих доводе овака васџитна средства, ми ћемо се сусрестис науком тако званога пробабилизма, која је створила у човечанству засебан морал, морал језуитски. о

Пробабилизам налази, да је у већини човекових поступака врло тешко и готово немогућно разуму да дође до јаснога појимања. Ради тога, у својим поступцима · човек се мора држати онога, што је најподесније. А то ће му показати само научни ауторитет. Тада мишљење постаје вероватно, и оно је. у толико вероватније, у колико је више ауторитета за њ' Ако су ауторитети - %) У недостатку језуитских списа, ради карактеристике етвари о којој !'0_ воримо, елужили смо се системама морала: од Мартенсена (Христанское учене · о нравественности 1, П томљ) Адолфа Вуткеа (Напађтсћ дет сћлуећел ОМеп-

Тећте 1, П Вала), а тако исто и епецијалпим делима: Блеза Паскала (у немачком преводу: Гле Могај Фег Језићеп), Шарла Совестра (Шез Језшћев реши раг

еп -табтев), А. Павловича (Језуити, их виђшнал и впутренини оргапизаши и жизнњ) и других. 5 13 У

„УЧИТЕЉЕ 17