Учитељ

ОСНОВНА НАСТАВА ЦИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА 241

тељ често продаје буд зашто своје месечне признанице за квартирину, председнику општине, сукметици каквој, или њиховим пријатељима. Они је у општини одмах наплаћују. За њих је то приличан извор зараде. И наша варош је непобитан доказ овим редовима“). Све ово бива са лабавости надзорних власти. Ради напретка саме наставе, треба што пре одвојити школску касу. Најбоље би било удесити ствар тако, да сав школски трирев утиче у среску касу. Он се не би смео ни на шта друго примити, но само на школске потребе. Прирев не само да не би био појединцима већи, но би се до књига и школских потреба за сиротне ученике, долазило готово бевплатно. Набављајући књиге непосредно из државне штампарије, рабат 20% био би довољан за школску сиротињу. Началник срески набављао би у једанпут све потребе за све школе у своме срезу. Школе би их добивале на време уредно. Школе би биле подједнако снабдевене, школска би година почела на време, резултати које нам школе дају били би несумњиво бољи и приближно једнаки. Српски би се учитељ поштедео од многих горких часова, јер би уредно долазио до своје квартирине, без љутње и без понижења.

У Француској од 19 јула 1889 године сама држава плаћа своје учитеље. Учитељи су подељени на пеш класа. Плата им је од 1000—2000 динара; учитељицама је од 1000—1600 динара Уз плату имају стан или накнаду од 100 до 1000 динара. Величина ове награде, одређује се према месту. Учитељи имају награду од 200—400 динара, кад имају више од два разреда или, кад поред своје редовне дужности раде и у вишој основној школи. Заступници и помоћници имају 300 дин. и накнаду за стан. Плата учитеља и учитељица виших основних школа, може да донесе до 2800 динара. Они који су у служби одликовани и сребрном медаљом, имају и на то додатка 100 динара годишње,

Оно што је најлешше у распоређивању учитељских плата у Француској јесте највећа награда оним учитељима који раде у више разреда. За наше школске прилике, ово је од големог значаја. Ми имамо још много неподељених основ, школа. То ву махом сеоске школе. Места се дају према спреми и успеху у раду учитељском. Вароши добијају обично старији, вештији, а села млађи учитељи. Спремнији учитељи раде обично у варошким школама са

једним разредом а млађи мевештији училпељи раде по своским школа-

ма са више разреда. (С тога резултати, које нам дају наше подељене и неподељене школе нису ни приближно једнаки. Дода ли се

#) Чланак је писан пре јуна месеца.