Учитељ

»

ЗАБАВА КЕ ПО КА

ОДОБРЕНА ПРЕВАРА

У селу М., у коме сам са задовољством провео толико година учитељујући, а које долази у добро уређена, лепша и богатија наша села, било је тада, као и сада: неколико трговаца, занатлија и два три свештеника. Ретка је била година, да ми из тих кућа не дође у школу као ђак и по која девојчица. Изучило их је повише школу код мене и све су биле добре и паметне ученице, али се ни једне тако радо не сећам, као мале Стане, Она је е одличним успехом евршила била три разреда основ. школе, прешла у четврти

и после Милосава важила као најбољи ђак у целом разреду. Ма-

лено село Б. које је најближе школи и лежи ван друма, давало

_ ми је у опште добре, скромне и карахтернне ђаке. У томе јеселу _ тада био приличан број задруга а и Милосав је био из јаке за

дружне куће. У свом дугогодишњем елужбовању запазио сам, да су ми ђаци из задружних кућа у опште смишљенији и васпитанији од оних из инокосних породица. Милосав је био вредан, уредан и поуздан ђак Стана је била нарави веселе и разговорна али тако исто тачна, пажљива и примерна ученица. Ми сви знамо како

_ нам ђаци са својим ситним тужбама често досађују; међу тим, ја

од Стане никад, никакве тужбе и против никога чуо нисам У томе

_је она била часан изузетак од многих својих другарица и другара.

Ово двоје деце још од првог разреда седело је једно уз друго м помагало је једно другом у многим школским потребама и пословима; нарочито Стана, као нешто млађа и неразвијенија, често је се на Милосава наслањала. Такав однос међу децом учитељево око лако запази, али је било прилика када је се та срдачна узајамност и на виднији начин показивала.

Тедном, када сам ђаке пустио на одмор и ес краја посматрао њихову забаву и играње, опазио сам Стану како с Милосавом не-