Учитељ

ОВЕСКА 6. — БЕОГРАД 1895. НОВЕМБАР — година Ху.

УЧИТЕЉ

НАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИ ИО КУДТУРНОСТИ У ВАСПИТАЊУ

== –—

Сваку љуцку радњу мора задахњивати један дух, мора водити нека мисао. иначе би се навјек узалудно губио у којекаквијема запријекама, на које би наишао, иначе би тумарао по тами, у којој не би могао ништа виђети. Ако је у икаквоме љупкоме послу нужно вићело заиста је нужно у васпитању. Нужно је тако јако, да васпитачу свијетли на свакоме кораку његову, јер је обласг васпитања врло пространа и компликована, па би се невјежа у њој лако изгубио. Свјетила у васпитању називају се начела а главно начело у васколикоме васпитању јесте начело природности, и не само да је то начело, него је вјечно и божанско свјетлило, које треба да освијетљује и расвијетљује све путеве, све намјере, све циљеве васпитачеве.

У обичноме говору ријечи добро и природно означиваху својом садржином од искона један те исти појам нарочито у области васпитања Оно, што се слаже с природом, њезинијем током и развићем, означује се као добро, а као зло све оно, што се коси са природом било у чему му драго. Наш народ, ма да је стотинама годинама робовао у неприступној тавници турској, појмио је својијем бистријем умом сву важност овога на-

„УЧИТЕЉ“ : 91