Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

(СВРШЕТАК)

Педагогика, ИЛИ наука о васпитању — преда“ вања на Вишој Женској Школи у Београду, од Стеве Чутурила. Београд, 1895. 80, стр. 236 и. ТУ, цена 2 дин.

Као код одељка „Чуствовање“ тако и овде, код одељка Тежње (прохтеви) (стр. 188—200), у ком је обухваћена и воља, у неприлици сам како дага оценим. Прво и прво овај одељак замењује одељак о вољи. У етици, а и у моралном васпитању, у мудерној науци сматра се као главна чињеница воља, а тежње и прохтеви су спореднија ствар; овде, у Педагогици, узето је баш обратно. Па шта да рекнем онда о томер — Но има и других прекора који се морају учинити овом одељку.

Тако. на првом месту, незгодна је она Хербартова одредба, воље, да је то тежња „која је поткрепљена свешћу (уверењем) да Ће сет постићи оно за чим се тежи“ (етр. 190.). Кад би то било у ствари, онда би се готово све битке на свету свршавале пре но што сви отпочну, јер нико од вођа не може ту имати „уверење“ да ће се битка заиста и добити, а тако исто „рескира“ и „ризика“ не би ни било на свету. Ако би се рекло да се у оваким приликама, као што су битке, ради више безвољно, по нагону, и то не би било истина — безвољне су радње нешто сасвим друго. Не може се одрећи да је уверење о могућности постигнућа цељи веома важан и врло чест мотив за вољни рад; али је у писца погрешно то, што се тај мотив намеће свим вољним радњама без разлике.

Даље подела воље на: „природну“, „разумну“ и „паметну“ (стр. 190), где се „разумна“ воља „руководи обзирима хасне“, сасвим је произвољна и нема научне основице. — Затим, како је на