Учитељ

274 НАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИ

вотом и ту културу у велико употребљавати као васпитно срество. Али тиме се уједно и не каже, да се један народ не можеи не смије користити културом странијех народа, јер културе разнијех народа, ма да су постале под утицајем различнијех прилика, ипак имаду много дотичнијех тачака, које омогућују, да се култура једнога народа може дјелимично прелити у културу другог народа.

Према томе јасно је, да васколико васпитање једнога народа мора бити у сугласју с народнијем особинама и с његовом шпецијално народном културом, да васпитање једнога народа мора бити у основи чисто народно а поткати се може само онијем материјама стране културе, које одговарају духу и особинама народнијема и поткавати се може и смије само толико, колико је народ кадар поднијети.

Ако је за икоји народ потребан строго народни карактер васпитања, нуждан је у Краљевини Србији. А ево зашто. Наш народ распарчан је на много делова и. сваки је део под утицајем другачијих васпитних згода и незгода, које не даду ни да се браћа за јуначко упитају здравље а камо ли да се браћа брацки грле и љубе. Уза све те незгоде живи српски народ у основи истијем духовнијем животом, који није кадро ништа уништити. Кад би васколико васпитавање у Краљевини Србији почивало на чисто народноме основу, имало би то на остале дијелове српскога народа огроман утицај и корист по цјелину Српства била би неоцјењива. Што је. кадра створиги народна култура, засједочили су стари Јелини и Римљани. Једни и други дошли су до таке моћи, да су завладали готово читавијем свијетом: Јелини знањем и вјештинама, Римљани државнијема установама и законима. Стари Јелини на кантару мјере стихове својијех пјесника а народ деветнаестога стољећа "ни не зна шта говоре његови пјесници. |

у